أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَمَّا أَسَنَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَخَذَ اللَّحْمَ صَلَّى سَبْعَ رَكَعَاتٍ لاَ يَقْعُدُ إِلاَّ فِي آخِرِهِنَّ وَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ قَاعِدٌ بَعْدَ مَا يُسَلِّمُ فَتِلْكَ تِسْعٌ يَا بُنَىَّ وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا صَلَّى صَلاَةً أَحَبَّ أَنْ يُدَاوِمَ عَلَيْهَا . مُخْتَصَرٌ . خَالَفَهُ هِشَامٌ الدَّسْتَوَائِيُّ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Қатодадан, у Зурорату ибн Авфодан, у Саъд ибн Ҳишомдан, у Оишадан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ёши улғайиб, вазни оғирлашганда, етти ракаат ўқир, фақат уларнинг охиргисидагина ўтирар ва салом берганларидан кейин ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эдилар. Мана шу тўққиз бўлади, эй ўғилчам! Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қайсидир намозни ўқисалар, унга доимий амал қилишни яхши кўрар эдилар.» Қисқартирилди. Унга Ҳишом ад-Даставоий мухолиф чиқди.