حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي بَكْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ سُمَىٍّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ جَاءَ الْفُقَرَاءُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا ذَهَبَ أَهْلُ الدُّثُورِ مِنَ الأَمْوَالِ بِالدَّرَجَاتِ الْعُلاَ وَالنَّعِيمِ الْمُقِيمِ، يُصَلُّونَ كَمَا نُصَلِّي، وَيَصُومُونَ كَمَا نَصُومُ، وَلَهُمْ فَضْلٌ مِنْ أَمْوَالٍ يَحُجُّونَ بِهَا، وَيَعْتَمِرُونَ، وَيُجَاهِدُونَ، وَيَتَصَدَّقُونَ قَالَ " أَلاَ أُحَدِّثُكُمْ بِأَمْرٍ إِنْ أَخَذْتُمْ بِهِ أَدْرَكْتُمْ مَنْ سَبَقَكُمْ وَلَمْ يُدْرِكْكُمْ أَحَدٌ بَعْدَكُمْ، وَكُنْتُمْ خَيْرَ مَنْ أَنْتُمْ بَيْنَ ظَهْرَانَيْهِ، إِلاَّ مَنْ عَمِلَ مِثْلَهُ تُسَبِّحُونَ وَتَحْمَدُونَ، وَتُكَبِّرُونَ خَلْفَ كُلِّ صَلاَةٍ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ ". فَاخْتَلَفْنَا بَيْنَنَا فَقَالَ بَعْضُنَا نُسَبِّحُ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ، وَنَحْمَدُ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ، وَنُكَبِّرُ أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ. فَرَجَعْتُ إِلَيْهِ فَقَالَ " تَقُولُ سُبْحَانَ اللَّهِ، وَالْحَمْدُ لِلَّهِ، وَاللَّهُ أَكْبَرُ، حَتَّى يَكُونَ مِنْهُنَّ كُلِّهِنَّ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ ".
Муҳаммад ибн Абу Бакр бизга айтди: Муътамир бизга айтди, Убайдуллаҳдан, у Сумайдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: У деди: Камбағаллар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: ‹Мол-дунё эгалари (бойлар) юксак даражалар ва доимий неъматларни олиб кетдилар, улар биз намоз ўқигандек намоз ўқийди, биз рўза тутгандек рўза тутади, аммо уларда (қўшимча) мол-дунё бор — у билан ҳаж қилади, умра қилади, жиҳод қилади ва садақа қилади›, дедилар. У зот: «Сизларга бир нарсани айтмайми, агар уни қилсангиз, сиздан олдин кетганларга етиб оласиз ва сиздан кейин ҳеч ким сизларга етиб олмайди, ва сиз орасида турган кишиларнинг энг яхшиси бўласиз — сиздек қилган кишидан бошқа? Ҳар намоз ортидан ўттиз уч марта тасбеҳ айтинглар, ҳамд айтинглар ва такбир айтинглар», дедилар. Биз ўзаро ихтилоф қилдик. Баъзимиз: ‹Ўттиз уч марта тасбеҳ айтамиз, ўттиз уч марта ҳамд айтамиз ва ўттиз тўрт марта такбир айтамиз›, дедик. Мен у зотнинг олдига қайтдим. У зот: «‹Субҳаналлаҳ, вал-ҳамду лиллаҳ, валлаҳу акбар› дейсан, токи уларнинг ҳаммасидан ўттиз учтадан бўлади», дедилар.