باب النُّعَاسِ فِي الصَّلاَةِ
حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا نَعَسَ أَحَدُكُمْ فِي الصَّلاَةِ فَلْيَرْقُدْ حَتَّى يَذْهَبَ عَنْهُ النَّوْمُ فَإِنَّ أَحَدَكُمْ إِذَا صَلَّى وَهُوَ نَاعِسٌ لَعَلَّهُ يَذْهَبُ يَسْتَغْفِرُ فَيَسُبَّ نَفْسَهُ " .
Бизга ал-Қаънабий Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг аёли Оишадан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бирингиз намозда мудраса, уйқу ундан кетгунча ухласин. Зеро бирингиз мудраб туриб намоз ўқиса, эҳтимол у истиғфор айтаман деб, (хато қилиб) ўзини сўкиб қўяр» деди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا قَامَ أَحَدُكُمْ مِنَ اللَّيْلِ فَاسْتَعْجَمَ الْقُرْآنُ عَلَى لِسَانِهِ فَلَمْ يَدْرِ مَا يَقُولُ فَلْيَضْطَجِعْ " .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Ҳаммом ибн Мунаббиҳдан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бирингиз тунда туриб намоз ўқиганида, Қуръан тилида (ўқиши) чигаллашиб, нима деётганини билмай қолса, ётиб (дам) олсин» деди.
حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، وَهَارُونُ بْنُ عَبَّادٍ الأَزْدِيُّ، أَنَّ إِسْمَاعِيلَ بْنَ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَهُمْ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمَسْجِدَ وَحَبْلٌ مَمْدُودٌ بَيْنَ سَارِيَتَيْنِ فَقَالَ " مَا هَذَا الْحَبْلُ " . فَقِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذِهِ حَمْنَةُ بِنْتُ جَحْشٍ تُصَلِّي فَإِذَا أَعْيَتْ تَعَلَّقَتْ بِهِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لِتُصَلِّ مَا أَطَاقَتْ فَإِذَا أَعْيَتْ فَلْتَجْلِسْ " . قَالَ زِيَادٌ فَقَالَ " مَا هَذَا " . فَقَالُوا لِزَيْنَبَ تُصَلِّي فَإِذَا كَسِلَتْ أَوْ فَتَرَتْ أَمْسَكَتْ بِهِ . فَقَالَ " حُلُّوهُ " . فَقَالَ " لِيُصَلِّ أَحَدُكُمْ نَشَاطَهُ فَإِذَا كَسِلَ أَوْ فَتَرَ فَلْيَقْعُدْ " .
Бизга Зиёд ибн Айюб ва Ҳорун ибн Аббод ал-Аздий ривоят қилишича, Исмоил ибн Иброҳим уларга ривоят қилиб: бизга Абдулазиз Анасдан ривоят қилди, деди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам масжидга кирди, икки устун орасига арқон тортилган эди. У: «Бу арқон нима?» деди. «Эй Аллаҳнинг Расули, бу Ҳамна бинт Жаҳшдир, у намоз ўқийди, чарчаганида унга осилиб (тутиб) туради» дейилди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «У қодир бўлгунча намоз ўқисин, чарчаганида эса ўтирсин» деди. Зиёд айтди: У: «Бу нима?» деди. Улар: «Зайнабникидир, у намоз ўқийди, дангасалик қилганида ёки ҳолсизланганида унга ушлайди» дейишди. У: «Уни ечинг» деди ва: «Бирингиз тетик вақтида намоз ўқисин, дангасалик қилганида ёки ҳолсизланганида эса ўтирсин» деди.