حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا نَعَسَ أَحَدُكُمْ فِي الصَّلاَةِ فَلْيَرْقُدْ حَتَّى يَذْهَبَ عَنْهُ النَّوْمُ فَإِنَّ أَحَدَكُمْ إِذَا صَلَّى وَهُوَ نَاعِسٌ لَعَلَّهُ يَذْهَبُ يَسْتَغْفِرُ فَيَسُبَّ نَفْسَهُ " .
Бизга ал-Қаънабий Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг аёли Оишадан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бирингиз намозда мудраса, уйқу ундан кетгунча ухласин. Зеро бирингиз мудраб туриб намоз ўқиса, эҳтимол у истиғфор айтаман деб, (хато қилиб) ўзини сўкиб қўяр» деди.