حَدَّثَنَا ابْنُ كَثِيرٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ الأَقْمَرِ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمِ بْنِ بَزِيعٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنْ شَيْبَانَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ الأَقْمَرِ، - الْمَعْنَى - عَنِ الأَغَرِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، وَأَبِي، هُرَيْرَةَ قَالاَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أَيْقَظَ الرَّجُلُ أَهْلَهُ مِنَ اللَّيْلِ فَصَلَّيَا أَوْ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ جَمِيعًا كُتِبَا فِي الذَّاكِرِينَ وَالذَّاكِرَاتِ " . وَلَمْ يَرْفَعْهُ ابْنُ كَثِيرٍ وَلاَ ذَكَرَ أَبَا هُرَيْرَةَ جَعَلَهُ كَلاَمَ أَبِي سَعِيدٍ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ ابْنُ مَهْدِيٍّ عَنْ سُفْيَانَ قَالَ وَأُرَاهُ ذَكَرَ أَبَا هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَحَدِيثُ سُفْيَانَ مَوْقُوفٌ .
Бизга Ибн Касир ривоят қилди, бизга Суфён Мисъардан, у Али ибн ал-Ақмардан ривоят қилди, (ҳ) ва бизга Муҳаммад ибн Ҳотим ибн Базиъ ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Мусо Шайбондан, у ал-Аъмашдан, у Али ибн ал-Ақмардан — маъно (бир хил) — у ал-Ағаррдан, у Абу Саъийд ва Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. Иккаласи айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эркак киши аҳлини (аёлини) тунда уйғотиб, икковлари намоз ўқиса ёки икки ракъат бирга ўқиса, Аллаҳни кўп зикр қилувчи эркаклар ва зикр қилувчи аёллар (қаторида) ёзиладилар» деди. Ибн Касир уни (Пайғамбарга) марфуъ қилмади, Абу Ҳурайрани ҳам зикр қилмади, уни Абу Саъийднинг сўзи қилиб қўйди. Абу Довуд айтди: Уни Ибн Маҳдий Суфёндан ривоят қилиб: «Менимча у Абу Ҳурайрани зикр қилди» деди. Абу Довуд айтди: Суфённинг ҳадиси мавқуфдир.