حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَأَحْمَدُ بْنُ جَوَّاسٍ الْحَنَفِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ بُرَيْدِ بْنِ أَبِي مَرْيَمَ، عَنْ أَبِي الْحَوْرَاءِ، قَالَ قَالَ الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ رضى الله عنهما عَلَّمَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَلِمَاتٍ أَقُولُهُنَّ فِي الْوِتْرِ قَالَ ابْنُ جَوَّاسٍ فِي قُنُوتِ الْوِتْرِ " اللَّهُمَّ اهْدِنِي فِيمَنْ هَدَيْتَ وَعَافِنِي فِيمَنْ عَافَيْتَ وَتَوَلَّنِي فِيمَنْ تَوَلَّيْتَ وَبَارِكْ لِي فِيمَا أَعْطَيْتَ وَقِنِي شَرَّ مَا قَضَيْتَ إِنَّكَ تَقْضِي وَلاَ يُقْضَى عَلَيْكَ وَإِنَّهُ لاَ يَذِلُّ مَنْ وَالَيْتَ وَلاَ يَعِزُّ مَنْ عَادَيْتَ تَبَارَكْتَ رَبَّنَا وَتَعَالَيْتَ " .
Бизга Қутайба ибн Саъид ва Аҳмад ибн Жаввос ал-Ҳанафий ривоят қилди, иккаласи деди: Бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Бурайд ибн Абу Марямдан, у Абул-Ҳавродан ривоят қилиб, у деди: Ҳасан ибн Али розияллаҳу анҳумо деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга витрда айтадиган калималарни ўргатдилар — Ибн Жаввос витр қунутида деди —: «Аллаҳумма-ҳдиний фийман ҳадайт, ва офиний фийман офайт, ва тавалланий фийман таваллайт, ва борик лий фиймо аътайт, ва қиний шарро мо қодайт, иннака тақзий ва ло юқзо алайк, ва иннаҳу ло язиллу ман волайт, ва ло яъиззу ман одайт, табарокта роббано ва таъолайт».
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، بِإِسْنَادِهِ وَمَعْنَاهُ قَالَ فِي آخِرِهِ قَالَ هَذَا يَقُولُ فِي الْوِتْرِ فِي الْقُنُوتِ وَلَمْ يَذْكُرْ أَقُولُهُنَّ فِي الْوِتْرِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ أَبُو الْحَوْرَاءِ رَبِيعَةُ بْنُ شَيْبَانَ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ан-Нуфайлий ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Абу Ишоқ ўз исноди ва маъноси билан ривоят қилди. У охирида деди: Бу киши буни витрда, қунутда айтади, деди ва «мен уларни витрда айтаман» деб зикр қилмади. Абу Довуд деди: Абул-Ҳавро — Робиъа ибн Шайбоондир.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عَمْرٍو الْفَزَارِيِّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، رضى الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ فِي آخِرِ وِتْرِهِ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِرِضَاكَ مِنْ سَخَطِكَ وَبِمُعَافَاتِكَ مِنْ عُقُوبَتِكَ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْكَ لاَ أُحْصِي ثَنَاءً عَلَيْكَ أَنْتَ كَمَا أَثْنَيْتَ عَلَى نَفْسِكَ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هِشَامٌ أَقْدَمُ شَيْخٍ لِحَمَّادٍ وَبَلَغَنِي عَنْ يَحْيَى بْنِ مَعِينٍ أَنَّهُ قَالَ لَمْ يَرْوِ عَنْهُ غَيْرُ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَى عِيسَى بْنُ يُونُسَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أَبِيهِ عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَنَتَ - يَعْنِي فِي الْوِتْرِ - قَبْلَ الرُّكُوعِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَى عِيسَى بْنُ يُونُسَ هَذَا الْحَدِيثَ أَيْضًا عَنْ فِطْرِ بْنِ خَلِيفَةَ عَنْ زُبَيْدٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أَبِيهِ عَنْ أُبَىٍّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ وَرُوِيَ عَنْ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ عَنْ مِسْعَرٍ عَنْ زُبَيْدٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أَبِيهِ عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَنَتَ فِي الْوِتْرِ قَبْلَ الرُّكُوعِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ حَدِيثُ سَعِيدٍ عَنْ قَتَادَةَ رَوَاهُ يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ عَزْرَةَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَذْكُرِ الْقُنُوتَ وَلاَ ذَكَرَ أُبَيًّا وَكَذَلِكَ رَوَاهُ عَبْدُ الأَعْلَى وَمُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ الْعَبْدِيُّ وَسَمَاعُهُ بِالْكُوفَةِ مَعَ عِيسَى بْنِ يُونُسَ وَلَمْ يَذْكُرُوا الْقُنُوتَ وَقَدْ رَوَاهُ أَيْضًا هِشَامٌ الدَّسْتَوَائِيُّ وَشُعْبَةُ عَنْ قَتَادَةَ وَلَمْ يَذْكُرَا الْقُنُوتَ وَحَدِيثُ زُبَيْدٍ رَوَاهُ سُلَيْمَانُ الأَعْمَشُ وَشُعْبَةُ وَعَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ وَجَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ كُلُّهُمْ عَنْ زُبَيْدٍ لَمْ يَذْكُرْ أَحَدٌ مِنْهُمُ الْقُنُوتَ إِلاَّ مَا رُوِيَ عَنْ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ عَنْ مِسْعَرٍ عَنْ زُبَيْدٍ فَإِنَّهُ قَالَ فِي حَدِيثِهِ إِنَّهُ قَنَتَ قَبْلَ الرُّكُوعِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَلَيْسَ هُوَ بِالْمَشْهُورِ مِنْ حَدِيثِ حَفْصٍ نَخَافُ أَنْ يَكُونَ عَنْ حَفْصٍ عَنْ غَيْرِ مِسْعَرٍ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَيُرْوَى أَنَّ أُبَيًّا كَانَ يَقْنُتُ فِي النِّصْفِ مِنْ شَهْرِ رَمَضَانَ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Ҳишом ибн Амр ал-Фазорийдан, у Абдурраҳмон ибн ал-Ҳорис ибн Ҳишомдан, у Али ибн Абу Толибдан розияллаҳу анҳу ривоят қилиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам витрларининг охирида айтар эдилар: «Аллаҳумма инний аъузу биридуока мин сахотик, ва бимуъофотика мин уқубатик, ва аъузу бика минк, ло уҳсий саноан алайк, анта камо аснайта ало нафсик». Абу Довуд деди: Ҳишом Ҳаммоднинг энг қадимги шайхидир. Менга Яҳё ибн Маъийндан етиб келдики, у: «Ундан Ҳаммод ибн Саламадан бошқа ҳеч ким ривоят қилмаган», деган. Абу Довуд деди: Ийсо ибн Юнус Саъид ибн Абу Аруба орқали Қатодадан, у Саъид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Убай ибн Каъбдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам — яъни витрда — рукуъдан олдин қунут қилдилар. Абу Довуд деди: Ийсо ибн Юнус бу ҳадисни яна Фитр ибн Халийфа орқали Зубайддан, у Саъид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Убайдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшаш ривоят қилди. Ҳафс ибн Ғиёс орқали Мисъардан, у Зубайддан, у Саъид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Убай ибн Каъбдан ривоят қилиндики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам витрда рукуъдан олдин қунут қилдилар. Абу Довуд деди: Саъиднинг Қатодадан ривоятини Язид ибн Зурайъ Саъиддан, у Қатодадан, у Азрадан, у Саъид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилиб, қунутни ҳам, Убайни ҳам зикр қилмади. Шунингдек уни Абдулаъло ва Муҳаммад ибн Бишр ал-Абдий ривоят қилди — унинг самўи Куфада Ийсо ибн Юнус билан бирга эди — улар қунутни зикр қилмадилар. Уни яна Ҳишом ад-Даставоий ва Шуъба Қатодадан ривоят қилди, улар қунутни зикр қилмадилар. Зубайд ҳадисини эса Сулаймон ал-Аъмаш, Шуъба, Абдулмалик ибн Абу Сулаймон ва Жарир ибн Ҳозим — барчаси Зубайддан ривоят қилди, улардан ҳеч ким қунутни зикр қилмади, фақат Ҳафс ибн Ғиёс орқали Мисъардан, у Зубайддан ривоят қилингани бундан мустасно, чунки у ўз ҳадисида: «У рукуъдан олдин қунут қилди» деди. Абу Довуд деди: Бу Ҳафснинг машҳур ҳадисларидан эмас, биз уни Ҳафсдан Мисъардан бошқасидан бўлишидан қўрқамиз. Абу Довуд деди: Убай рамазон ойининг ярмида қунут қилар эди деб ривоят қилинади.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، أَخْبَرَنَا هِشَامٌ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ بَعْضِ، أَصْحَابِهِ أَنَّ أُبَىَّ بْنَ كَعْبٍ، أَمَّهُمْ - يَعْنِي فِي رَمَضَانَ - وَكَانَ يَقْنُتُ فِي النِّصْفِ الآخِرِ مِنْ رَمَضَانَ .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Бакр ривоят қилди, бизга Ҳишом хабар берди, у Муҳаммаддан, у баъзи шерикларидан ривоят қилиб, Убай ибн Каъб уларга имом бўлар эди — яъни рамазонда — ва у рамазоннинг охирги ярмида қунут қилар эди.
حَدَّثَنَا شُجَاعُ بْنُ مَخْلَدٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عُبَيْدٍ، عَنِ الْحَسَنِ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، جَمَعَ النَّاسَ عَلَى أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ فَكَانَ يُصَلِّي لَهُمْ عِشْرِينَ لَيْلَةً وَلاَ يَقْنُتُ بِهِمْ إِلاَّ فِي النِّصْفِ الْبَاقِي فَإِذَا كَانَتِ الْعَشْرُ الأَوَاخِرُ تَخَلَّفَ فَصَلَّى فِي بَيْتِهِ فَكَانُوا يَقُولُونَ أَبَقَ أُبَىٌّ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَهَذَا يَدُلُّ عَلَى أَنَّ الَّذِي ذُكِرَ فِي الْقُنُوتِ لَيْسَ بِشَىْءٍ وَهَذَانِ الْحَدِيثَانِ يَدُلاَّنِ عَلَى ضَعْفِ حَدِيثِ أُبَىٍّ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَنَتَ فِي الْوِتْرِ .
Бизга Шужў ибн Махлад ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, бизга Юнус ибн Убайд хабар берди, у ал-Ҳасандан ривоят қилиб, Умар ибн ал-Хаттоб одамларни Убай ибн Каъб атрофига тўплади, у уларга йигирма кеча намоз ўқир эди ва улардан қолган ярмидан бошқасида қунут қилмас эди. Охирги ўн кунлик бўлганда эса орқага чекиниб ўз уйида намоз ўқир эди, шунда улар: «Убай қочиб кетди» дер эдилар. Абу Довуд деди: Бу қунут ҳақида зикр қилинган нарсанинг ҳеч нарса эмаслигига далолат қилади. Бу икки ҳадис Убайнинг «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам витрда қунут қилдилар» деган ҳадисининг заифлигига далолат қилади.