Сунани Абу Довуд — 1427-ҳадис

Витр намози ҳукмлари · Витрда қунут

1427-ҳадисСунани Абу Довуд · Витр намози ҳукмлари

حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عَمْرٍو الْفَزَارِيِّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، رضى الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ فِي آخِرِ وِتْرِهِ ‏ "‏ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِرِضَاكَ مِنْ سَخَطِكَ وَبِمُعَافَاتِكَ مِنْ عُقُوبَتِكَ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْكَ لاَ أُحْصِي ثَنَاءً عَلَيْكَ أَنْتَ كَمَا أَثْنَيْتَ عَلَى نَفْسِكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ هِشَامٌ أَقْدَمُ شَيْخٍ لِحَمَّادٍ وَبَلَغَنِي عَنْ يَحْيَى بْنِ مَعِينٍ أَنَّهُ قَالَ لَمْ يَرْوِ عَنْهُ غَيْرُ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَى عِيسَى بْنُ يُونُسَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أَبِيهِ عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَنَتَ - يَعْنِي فِي الْوِتْرِ - قَبْلَ الرُّكُوعِ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَى عِيسَى بْنُ يُونُسَ هَذَا الْحَدِيثَ أَيْضًا عَنْ فِطْرِ بْنِ خَلِيفَةَ عَنْ زُبَيْدٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أَبِيهِ عَنْ أُبَىٍّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ وَرُوِيَ عَنْ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ عَنْ مِسْعَرٍ عَنْ زُبَيْدٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أَبِيهِ عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَنَتَ فِي الْوِتْرِ قَبْلَ الرُّكُوعِ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ حَدِيثُ سَعِيدٍ عَنْ قَتَادَةَ رَوَاهُ يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ عَزْرَةَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَذْكُرِ الْقُنُوتَ وَلاَ ذَكَرَ أُبَيًّا وَكَذَلِكَ رَوَاهُ عَبْدُ الأَعْلَى وَمُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ الْعَبْدِيُّ وَسَمَاعُهُ بِالْكُوفَةِ مَعَ عِيسَى بْنِ يُونُسَ وَلَمْ يَذْكُرُوا الْقُنُوتَ وَقَدْ رَوَاهُ أَيْضًا هِشَامٌ الدَّسْتَوَائِيُّ وَشُعْبَةُ عَنْ قَتَادَةَ وَلَمْ يَذْكُرَا الْقُنُوتَ وَحَدِيثُ زُبَيْدٍ رَوَاهُ سُلَيْمَانُ الأَعْمَشُ وَشُعْبَةُ وَعَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ وَجَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ كُلُّهُمْ عَنْ زُبَيْدٍ لَمْ يَذْكُرْ أَحَدٌ مِنْهُمُ الْقُنُوتَ إِلاَّ مَا رُوِيَ عَنْ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ عَنْ مِسْعَرٍ عَنْ زُبَيْدٍ فَإِنَّهُ قَالَ فِي حَدِيثِهِ إِنَّهُ قَنَتَ قَبْلَ الرُّكُوعِ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَلَيْسَ هُوَ بِالْمَشْهُورِ مِنْ حَدِيثِ حَفْصٍ نَخَافُ أَنْ يَكُونَ عَنْ حَفْصٍ عَنْ غَيْرِ مِسْعَرٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَيُرْوَى أَنَّ أُبَيًّا كَانَ يَقْنُتُ فِي النِّصْفِ مِنْ شَهْرِ رَمَضَانَ ‏.‏

Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Ҳишом ибн Амр ал-Фазорийдан, у Абдурраҳмон ибн ал-Ҳорис ибн Ҳишомдан, у Али ибн Абу Толибдан розияллаҳу анҳу ривоят қилиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам витрларининг охирида айтар эдилар: «Аллаҳумма инний аъузу биридуока мин сахотик, ва бимуъофотика мин уқубатик, ва аъузу бика минк, ло уҳсий саноан алайк, анта камо аснайта ало нафсик». Абу Довуд деди: Ҳишом Ҳаммоднинг энг қадимги шайхидир. Менга Яҳё ибн Маъийндан етиб келдики, у: «Ундан Ҳаммод ибн Саламадан бошқа ҳеч ким ривоят қилмаган», деган. Абу Довуд деди: Ийсо ибн Юнус Саъид ибн Абу Аруба орқали Қатодадан, у Саъид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Убай ибн Каъбдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам — яъни витрда — рукуъдан олдин қунут қилдилар. Абу Довуд деди: Ийсо ибн Юнус бу ҳадисни яна Фитр ибн Халийфа орқали Зубайддан, у Саъид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Убайдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшаш ривоят қилди. Ҳафс ибн Ғиёс орқали Мисъардан, у Зубайддан, у Саъид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Убай ибн Каъбдан ривоят қилиндики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам витрда рукуъдан олдин қунут қилдилар. Абу Довуд деди: Саъиднинг Қатодадан ривоятини Язид ибн Зурайъ Саъиддан, у Қатодадан, у Азрадан, у Саъид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилиб, қунутни ҳам, Убайни ҳам зикр қилмади. Шунингдек уни Абдулаъло ва Муҳаммад ибн Бишр ал-Абдий ривоят қилди — унинг самўи Куфада Ийсо ибн Юнус билан бирга эди — улар қунутни зикр қилмадилар. Уни яна Ҳишом ад-Даставоий ва Шуъба Қатодадан ривоят қилди, улар қунутни зикр қилмадилар. Зубайд ҳадисини эса Сулаймон ал-Аъмаш, Шуъба, Абдулмалик ибн Абу Сулаймон ва Жарир ибн Ҳозим — барчаси Зубайддан ривоят қилди, улардан ҳеч ким қунутни зикр қилмади, фақат Ҳафс ибн Ғиёс орқали Мисъардан, у Зубайддан ривоят қилингани бундан мустасно, чунки у ўз ҳадисида: «У рукуъдан олдин қунут қилди» деди. Абу Довуд деди: Бу Ҳафснинг машҳур ҳадисларидан эмас, биз уни Ҳафсдан Мисъардан бошқасидан бўлишидан қўрқамиз. Абу Довуд деди: Убай рамазон ойининг ярмида қунут қилар эди деб ривоят қилинади.

Ўхшаш ҳадислар

Мавзуси яқин ҳадислар — бошқа тўпламлардан ҳам

Сунани Абу Довуд, 847-ҳадисНамоз китоби

Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ Аллаҳумма Раббано лакал ҳамду милъас самў милъас самавоти ва милъал арди ва милъа мо шиъта мин шайъин баъд, аҳлас санўи вал мажди, аҳаққу мо қолал абду ва куллуно лака абдун, ло мониъа лимо…

Сунани Насоий, 1746-ҳадисТунги намоз ва кундузги нафл намозлар китоби

Аллаҳумма-ҳдиний фийман ҳадайта, ва борик лий фиймаа аътайта, ва тавалланий фийман таваллайта, ва қиний шарра маа қазайта, фа иннака тақзий ва лаа юқзоо алайка, ва иннаҳу лаа язиллу ман волайта, табааракта Раббанаа…

Сунани Насоий, 1747-ҳадисТунги намоз ва кундузги нафл намозлар китоби

Аллаҳумма инний аъуузу би ризоака мин сахотика, ва би муъоофаатика мин уқуубатика, ва аъуузу бика минка, лаа уҳсий санааъан алайка, анта камаа аснайта алаа нафсика

Сунани Абу Довуд, 4547-ҳадисДият китоби

Бизга Ҳаммод ривоят қилди Ла илаҳа иллаллаҳ ваҳдаҳ, садақа ваъдаҳ, ва насара абдаҳ, ва ҳазамал-аҳзоба ваҳдаҳ (Аллаҳдан бошқа илоҳ йўқ, У ёлғиз, ваъдасини рост қилди, бандасига ёрдам берди ва гуруҳларни ёлғиз…

Сунани Абу Довуд, 846-ҳадисНамоз китоби

Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ, Аллаҳумма Раббано лакал ҳамду милъас самавоти ва милъал арди ва милъа мо шиъта мин шайъин баъд баъдар рукуъ (рукуъдан кейин) рукуъдан кейин рукуъдан кейин

Саҳиҳул Бухорий, 4233-ҳадисҒазотлар китоби

Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига у Хайбарни фатҳ қилганидан кейин келдик. У бизга (ўлжадан) улуш ажратди, фатҳда ҳозир бўлмаган биздан бошқа ҳеч кимга ажратмади.