حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ أَبِي النَّجُودِ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنَّا نَعُدُّ الْمَاعُونَ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَارِيَةَ الدَّلْوِ وَالْقِدْرِ .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Абу Авона Осим ибн Абу-н-Нажуддан, у Шақиқдан, у Абдуллаҳдан ривоят қилди, у деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам даврида мўунни — челак ва қозонни арият (омонатга) беришни — (ҳисоблардик) ҳисоблар эдик.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا مِنْ صَاحِبِ كَنْزٍ لاَ يُؤَدِّي حَقَّهُ إِلاَّ جَعَلَهُ اللَّهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ يُحْمَى عَلَيْهَا فِي نَارِ جَهَنَّمَ فَتُكْوَى بِهَا جَبْهَتُهُ وَجَنْبُهُ وَظَهْرُهُ حَتَّى يَقْضِيَ اللَّهُ تَعَالَى بَيْنَ عِبَادِهِ فِي يَوْمٍ كَانَ مِقْدَارُهُ خَمْسِينَ أَلْفَ سَنَةٍ مِمَّا تَعُدُّونَ ثُمَّ يُرَى سَبِيلُهُ إِمَّا إِلَى الْجَنَّةِ وَإِمَّا إِلَى النَّارِ وَمَا مِنْ صَاحِبِ غَنَمٍ لاَ يُؤَدِّي حَقَّهَا إِلاَّ جَاءَتْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَوْفَرَ مَا كَانَتْ فَيُبْطَحُ لَهَا بِقَاعٍ قَرْقَرٍ فَتَنْطَحُهُ بِقُرُونِهَا وَتَطَؤُهُ بِأَظْلاَفِهَا لَيْسَ فِيهَا عَقْصَاءُ وَلاَ جَلْحَاءُ كُلَّمَا مَضَتْ أُخْرَاهَا رُدَّتْ عَلَيْهِ أُولاَهَا حَتَّى يَحْكُمَ اللَّهُ بَيْنَ عِبَادِهِ فِي يَوْمٍ كَانَ مِقْدَارُهُ خَمْسِينَ أَلْفَ سَنَةٍ مِمَّا تَعُدُّونَ ثُمَّ يُرَى سَبِيلُهُ إِمَّا إِلَى الْجَنَّةِ وَإِمَّا إِلَى النَّارِ وَمَا مِنْ صَاحِبِ إِبِلٍ لاَ يُؤَدِّي حَقَّهَا إِلاَّ جَاءَتْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَوْفَرَ مَا كَانَتْ فَيُبْطَحُ لَهَا بِقَاعٍ قَرْقَرٍ فَتَطَؤُهُ بِأَخْفَافِهَا كُلَّمَا مَضَتْ عَلَيْهِ أُخْرَاهَا رُدَّتْ عَلَيْهِ أُولاَهَا حَتَّى يَحْكُمَ اللَّهُ تَعَالَى بَيْنَ عِبَادِهِ فِي يَوْمٍ كَانَ مِقْدَارُهُ خَمْسِينَ أَلْفَ سَنَةٍ مِمَّا تَعُدُّونَ ثُمَّ يُرَى سَبِيلُهُ إِمَّا إِلَى الْجَنَّةِ وَإِمَّا إِلَى النَّارِ " .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Хазина эгаси унинг ҳаққини адо этмаса, Аллаҳ қиёмат куни уни жаҳаннам ўтида қиздириб, у билан пешонаси, ёни ва орқаси доғланади — токи Аллаҳ таоло бандалари орасида миқдори сизлар санайдиган эллик минг йилга тенг бўлган кунда ҳукм чиқаргунча. Сўнг унинг йўли кўрсатилади — ё жаннатга, ё дўзахга. Қўй эгаси унинг ҳаққини адо этмаса, қиёмат куни қўйлари энг тўлиқ ҳолида келиб, уни кенг текис бир майдонга ётқизадилар, у қўйлар шохлари билан сузади, туёқлари билан босади — уларда на эгилган шохли, на шохсизи бор — ҳар гал охиргиси ўтиб бўлгач, биринчиси унга қайтарилади, токи Аллаҳ бандалари орасида миқдори сизлар санайдиган эллик минг йилга тенг кунда ҳукм қилгунча. Сўнг йўли кўрсатилади — ё жаннатга, ё дўзахга. Туя эгаси унинг ҳаққини адо этмаса, қиёмат куни туялари энг тўлиқ ҳолида келиб, уни кенг текис майдонга ётқизадилар, улар туёқлари билан босади — ҳар гал охиргиси устидан ўтиб бўлгач, биринчиси қайтарилади, токи Аллаҳ таоло бандалари орасида миқдори сизлар санайдиган эллик минг йилга тенг кунда ҳукм қилгунча. Сўнг йўли кўрсатилади — ё жаннатга, ё дўзахга», дедилар.
حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُسَافِرٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ . قَالَ فِي قِصَّةِ الإِبِلِ بَعْدَ قَوْلِهِ " لاَ يُؤَدِّي حَقَّهَا " . قَالَ " وَمِنْ حَقِّهَا حَلْبُهَا يَوْمَ وِرْدِهَا " .
Бизга Жаъфар ибн Мусофир ривоят қилди, бизга ибн Абу Фудайк Ҳишом ибн Саъддан, у Зайд ибн Асламдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшаш ривоят қилди. У туя қиссасида «унинг ҳаққини адо этмаса» деган сўзидан кейин: «Унинг ҳаққидан бири сув ичиш куни сутини соғиб (муҳтожларга бериш)дир», деди.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي عُمَرَ الْغُدَانِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذِهِ الْقِصَّةِ فَقَالَ لَهُ - يَعْنِي لأَبِي هُرَيْرَةَ - فَمَا حَقُّ الإِبِلِ قَالَ تُعْطِي الْكَرِيمَةَ وَتَمْنَحُ الْغَزِيرَةَ وَتُفْقِرُ الظَّهْرَ وَتُطْرِقُ الْفَحْلَ وَتَسْقِي اللَّبَنَ .
Бизга Ҳасан ибн Алий ривоят қилди, бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, бизга Шуъба Қатодадан, у Абу Умар ал-Ғудонийдан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди, у деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан шу қиссага ўхшашини эшитдим. Унга — яъни Абу Ҳурайрага — : «Туянинг ҳаққи нима?» дейилди. У: «Яхшисини берасан, сутдор (туя)ни (вақтинча соғиш учун) берасан, уловни минишга берасан, уруғлик нар (туя)ни айғирликка берасан ва сутини ичирасан», деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ خَلَفٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ قَالَ أَبُو الزُّبَيْرِ سَمِعْتُ عُبَيْدَ بْنَ عُمَيْرٍ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا حَقُّ الإِبِلِ فَذَكَرَ نَحْوَهُ زَادَ " وَإِعَارَةُ دَلْوِهَا " .
Бизга Яҳё ибн Халаф ривоят қилди, бизга Абу Осим ибн Журайждан ривоят қилди, у деди: Абу-з-Зубайр айтди: мен Убайд ибн Умайрни эшитдим, у деди: Бир киши: «Эй Расулуллаҳ, туянинг ҳаққи нима?» деди ва шунга ўхшашини зикр қилди, ҳамда: «Ва унинг челагини (сув тортишга) арият беришдир», деб зиёда қилди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ يَحْيَى الْحَرَّانِيُّ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنْ عَمِّهِ، وَاسِعِ بْنِ حَبَّانَ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ مِنْ كُلِّ جَادِّ عَشَرَةِ أَوْسُقٍ مِنَ التَّمْرِ بِقِنْوٍ يُعَلَّقُ فِي الْمَسْجِدِ لِلْمَسَاكِينِ .
Бизга Абдулазиз ибн Яҳё ал-Ҳарроний ривоят қилди, менга Муҳаммад ибн Салама Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, у амакиси Восиъ ибн Ҳаббондан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўн васақ хурмо ўрувчи ҳар бир кишига, масжидда мискинлар учун бир шох хурмо осиб қўйишни буюрдилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْخُزَاعِيُّ، وَمُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَشْهَبِ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ بَيْنَمَا نَحْنُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ إِذْ جَاءَ رَجُلٌ عَلَى نَاقَةٍ لَهُ فَجَعَلَ يَصْرِفُهَا يَمِينًا وَشِمَالاً فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ كَانَ عِنْدَهُ فَضْلُ ظَهْرٍ فَلْيَعُدْ بِهِ عَلَى مَنْ لاَ ظَهْرَ لَهُ وَمَنْ كَانَ عِنْدَهُ فَضْلُ زَادٍ فَلْيَعُدْ بِهِ عَلَى مَنْ لاَ زَادَ لَهُ " . حَتَّى ظَنَنَّا أَنَّهُ لاَ حَقَّ لأَحَدٍ مِنَّا فِي الْفَضْلِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ал-Хузоий ва Мусо ибн Исмоил ривоят қилдилар, улар: бизга Абу-л-Ашҳаб Абу Назрадан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилди дедилар, у деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бир сафарда эдик. Шунда бир киши туяси устида келиб, уни ўнгу сўлга буришга тушди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Кимнинг ортиқча улови бўлса, уни уловсиз кишига берсин; кимнинг ортиқча озиғи бўлса, уни озиғи йўқ кишига берсин», дедилар — токи биз ортиқчада ҳеч биримизнинг ҳаққимиз йўқ деб гумон қилдик.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَعْلَى الْمُحَارِبِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا غَيْلاَنُ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ إِيَاسٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ { وَالَّذِينَ يَكْنِزُونَ الذَّهَبَ وَالْفِضَّةَ } قَالَ كَبُرَ ذَلِكَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ فَقَالَ عُمَرُ - رضى الله عنه أَنَا أُفَرِّجُ عَنْكُمْ . فَانْطَلَقَ فَقَالَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِنَّهُ كَبُرَ عَلَى أَصْحَابِكَ هَذِهِ الآيَةُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ لَمْ يَفْرِضِ الزَّكَاةَ إِلاَّ لِيُطَيِّبَ مَا بَقِيَ مِنْ أَمْوَالِكُمْ وَإِنَّمَا فَرَضَ الْمَوَارِيثَ لِتَكُونَ لِمَنْ بَعْدَكُمْ " . فَكَبَّرَ عُمَرُ ثُمَّ قَالَ لَهُ " أَلاَ أُخْبِرُكَ بِخَيْرِ مَا يَكْنِزُ الْمَرْءُ الْمَرْأَةُ الصَّالِحَةُ إِذَا نَظَرَ إِلَيْهَا سَرَّتْهُ وَإِذَا أَمَرَهَا أَطَاعَتْهُ وَإِذَا غَابَ عَنْهَا حَفِظَتْهُ " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Яъло ал-Муҳорибий ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Ғайлон Жаъфар ибн Иёсдан, у Мужоҳиддан, у ибн Аббосдан ривоят қилди, у деди: «Ва олтин-кумушни хазина қилувчилар...» деган оят нозил бўлганида, бу мусулмонларга оғир келди. Шунда Умар розияллаҳу анҳу: «Мен сизларни бу ғамдан чиқараман», деди. У бориб: «Эй Аллаҳнинг Набийи, бу оят саҳобаларингизга оғир келди», деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта Аллаҳ закотни фақат молларингиздан қолганини пок қилиш учун фарз қилди ва меросни фақат ўзингиздан кейингилар учун бўлсин деб фарз қилди», дедилар. Шунда Умар такбир айтди. Сўнг у Умарга: «Киши хазина қиладиган энг яхши нарсани сенга айтайми? — Солиҳа аёл: у (эри) унга қараганида хурсанд қилади, унга буюрганида итоат қилади, ундан ғойиб бўлганида (ўзи ва молини) сақлайди», дедилар.