حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْخُزَاعِيُّ، وَمُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَشْهَبِ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ بَيْنَمَا نَحْنُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ إِذْ جَاءَ رَجُلٌ عَلَى نَاقَةٍ لَهُ فَجَعَلَ يَصْرِفُهَا يَمِينًا وَشِمَالاً فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ كَانَ عِنْدَهُ فَضْلُ ظَهْرٍ فَلْيَعُدْ بِهِ عَلَى مَنْ لاَ ظَهْرَ لَهُ وَمَنْ كَانَ عِنْدَهُ فَضْلُ زَادٍ فَلْيَعُدْ بِهِ عَلَى مَنْ لاَ زَادَ لَهُ " . حَتَّى ظَنَنَّا أَنَّهُ لاَ حَقَّ لأَحَدٍ مِنَّا فِي الْفَضْلِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ал-Хузоий ва Мусо ибн Исмоил ривоят қилдилар, улар: бизга Абу-л-Ашҳаб Абу Назрадан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилди дедилар, у деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бир сафарда эдик. Шунда бир киши туяси устида келиб, уни ўнгу сўлга буришга тушди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Кимнинг ортиқча улови бўлса, уни уловсиз кишига берсин; кимнинг ортиқча озиғи бўлса, уни озиғи йўқ кишига берсин», дедилар — токи биз ортиқчада ҳеч биримизнинг ҳаққимиз йўқ деб гумон қилдик.