حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ خَطَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِيَّاكُمْ وَالشُّحَّ فَإِنَّمَا هَلَكَ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ بِالشُّحِّ أَمَرَهُمْ بِالْبُخْلِ فَبَخَلُوا وَأَمَرَهُمْ بِالْقَطِيعَةِ فَقَطَعُوا وَأَمَرَهُمْ بِالْفُجُورِ فَفَجَرُوا " .
Бизга Ҳафс ибн Умар ривоят қилди, бизга Шуъба Амр ибн Муррадан, у Абдуллаҳ ибнул Ҳорисдан, у Абу Касийрдан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам хутба қилиб: «Бахилликдан эҳтиёт бўлинглар! Зеро сизлардан олдингилар бахиллик туфайли ҳалок бўлдилар: у (бахиллик) уларни хасисликка буюрди, улар хасислик қилдилар; уларни қариндошлик алоқасини узишга буюрди, улар уздилар; уларни фисқ-фужурга буюрди, улар фужур қилдилар», деди.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، أَخْبَرَنَا أَيُّوبُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، حَدَّثَتْنِي أَسْمَاءُ بِنْتُ أَبِي بَكْرٍ، قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا لِي شَىْءٌ إِلاَّ مَا أَدْخَلَ عَلَىَّ الزُّبَيْرُ بَيْتَهُ أَفَأُعْطِي مِنْهُ قَالَ " أَعْطِي وَلاَ تُوكِي فَيُوكِيَ عَلَيْكِ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Исмоил ривоят қилди, бизга Айюб хабар берди, бизга Абдуллаҳ ибн Абу Мулайка ривоят қилди, менга Асмо бинт Абу Бакр ривоят қилди. У айтди: Мен: «Эй Аллаҳнинг Расули, менда Зубайр уйига киритган нарсадан бошқа ҳеч нарсам йўқ, ундан бераверайми?» дедим. У: «Бер, лекин (халтани) тугиб (кийма) — акс ҳолда Аллаҳ ҳам сенга (ризқни) тугиб қўяди», деди.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، أَخْبَرَنَا أَيُّوبُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا ذَكَرَتْ عِدَّةً مِنْ مَسَاكِينَ - قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَقَالَ غَيْرُهُ أَوْ عِدَّةً مِنْ صَدَقَةٍ - فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَعْطِي وَلاَ تُحْصِي فَيُحْصِيَ عَلَيْكِ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Исмоил ривоят қилди, бизга Айюб Абдуллаҳ ибн Абу Мулайкадан, у Оишадан хабар бердики, у бир неча мискинни — Абу Довуд айтди: бошқаси ёки бир неча садақаниъ деди — эслатди. Бас, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Бер, лекин санама — акс ҳолда Аллаҳ ҳам сенга (ризқни) санаб (чеклаб) қўяди», деди.