حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، أَخْبَرَنَا أَيُّوبُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا ذَكَرَتْ عِدَّةً مِنْ مَسَاكِينَ - قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَقَالَ غَيْرُهُ أَوْ عِدَّةً مِنْ صَدَقَةٍ - فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَعْطِي وَلاَ تُحْصِي فَيُحْصِيَ عَلَيْكِ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Исмоил ривоят қилди, бизга Айюб Абдуллаҳ ибн Абу Мулайкадан, у Оишадан хабар бердики, у бир неча мискинни — Абу Довуд айтди: бошқаси ёки бир неча садақаниъ деди — эслатди. Бас, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Бер, лекин санама — акс ҳолда Аллаҳ ҳам сенга (ризқни) санаб (чеклаб) қўяди», деди.