حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، أَخْبَرَنَا أَيُّوبُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، حَدَّثَتْنِي أَسْمَاءُ بِنْتُ أَبِي بَكْرٍ، قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا لِي شَىْءٌ إِلاَّ مَا أَدْخَلَ عَلَىَّ الزُّبَيْرُ بَيْتَهُ أَفَأُعْطِي مِنْهُ قَالَ " أَعْطِي وَلاَ تُوكِي فَيُوكِيَ عَلَيْكِ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Исмоил ривоят қилди, бизга Айюб хабар берди, бизга Абдуллаҳ ибн Абу Мулайка ривоят қилди, менга Асмо бинт Абу Бакр ривоят қилди. У айтди: Мен: «Эй Аллаҳнинг Расули, менда Зубайр уйига киритган нарсадан бошқа ҳеч нарсам йўқ, ундан бераверайми?» дедим. У: «Бер, лекин (халтани) тугиб (кийма) — акс ҳолда Аллаҳ ҳам сенга (ризқни) тугиб қўяди», деди.