باب كَلاَمِ الإِمَامِ وَالنَّاسِ فِي خُطْبَةِ الْعِيدِ، وَإِذَا سُئِلَ الإِمَامُ عَنْ شَيْءٍ وَهْوَ يَخْطُبُ
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَنْصُورُ بْنُ الْمُعْتَمِرِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ خَطَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ النَّحْرِ بَعْدَ الصَّلاَةِ فَقَالَ " مَنْ صَلَّى صَلاَتَنَا وَنَسَكَ نُسْكَنَا فَقَدْ أَصَابَ النُّسُكَ، وَمَنْ نَسَكَ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَتِلْكَ شَاةُ لَحْمٍ ". فَقَامَ أَبُو بُرْدَةَ بْنُ نِيَارٍ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ لَقَدْ نَسَكْتُ قَبْلَ أَنْ أَخْرُجَ إِلَى الصَّلاَةِ، وَعَرَفْتُ أَنَّ الْيَوْمَ يَوْمُ أَكْلٍ وَشُرْبٍ فَتَعَجَّلْتُ وَأَكَلْتُ وَأَطْعَمْتُ أَهْلِي وَجِيرَانِي. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تِلْكَ شَاةُ لَحْمٍ ". قَالَ فَإِنَّ عِنْدِي عَنَاقَ جَذَعَةٍ، هِيَ خَيْرٌ مِنْ شَاتَىْ لَحْمٍ، فَهَلْ تَجْزِي عَنِّي قَالَ " نَعَمْ، وَلَنْ تَجْزِيَ عَنْ أَحَدٍ بَعْدَكَ ".
Мусаддад бизга айтди: Абул-Аҳвас бизга айтди: Мансур ибн Муътамир бизга айтди, Шаъбийдан, у Барў ибн Озибдан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга Наҳр куни намоздан кейин хутба қилиб: «Ким бизнинг намозимиздек намоз ўқиб, бизнинг қурбонликимиздек қурбонлик қилса, қурбонликни тўғри бажарибди. Ким намоздан олдин қурбонлик қилса, у (оддий) гўшт қўйидир», дедилар. Абу Бурда ибн Ниёр туриб: ‹Ё Расулуллаҳ, Аллаҳга қасамки, мен намозга чиқишдан олдин қурбонлик қилдим, бу кун еб-ичиш куни эканини билдим, шошилдим, едим ва аҳлим ҳамда қўшниларимга едирдим› деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «У (оддий) гўшт қўйидир», дедилар. У: ‹Менинг олдимда ёшли эчки бор, у икки гўштли қўйдан яхшироқ, у мендан кифоя қиладими?› деди. У зот: «Ҳа, аммо сендан кейин ҳеч кимдан кифоя қилмайди», дедилар.
حَدَّثَنَا حَامِدُ بْنُ عُمَرَ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، أَنَّ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى يَوْمَ النَّحْرِ، ثُمَّ خَطَبَ فَأَمَرَ مَنْ ذَبَحَ قَبْلَ الصَّلاَةِ أَنْ يُعِيدَ ذَبْحَهُ فَقَامَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، جِيرَانٌ لِي ـ إِمَّا قَالَ بِهِمْ خَصَاصَةٌ، وَإِمَّا قَالَ بِهِمْ فَقْرٌ ـ وَإِنِّي ذَبَحْتُ قَبْلَ الصَّلاَةِ وَعِنْدِي عَنَاقٌ لِي أَحَبُّ إِلَىَّ مِنْ شَاتَىْ لَحْمٍ. فَرَخَّصَ لَهُ فِيهَا.
Ҳомид ибн Умар бизга айтди, Ҳаммод ибн Зайддан, у Айюбдан, у Муҳаммаддан: Анас ибн Молик деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Наҳр куни намоз ўқидилар, сўнг хутба қилдилар, намоздан олдин сўйган кишига қайтадан сўйишни буюрдилар. Ансордан бир киши туриб: ‹Ё Расулуллаҳ, менинг қўшниларим бор — ё: ‹уларда муҳтожлик бор› деди, ё: ‹уларда фақирлик бор› деди — мен намоздан олдин сўйдим, менинг олдимда бир эчки бор, у менга икки гўштли қўйдан севимлироқ› деди. У зот унга у (эчки) борасида рухсат бердилар.
حَدَّثَنَا مُسْلِمٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ جُنْدَبٍ، قَالَ صَلَّى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ النَّحْرِ ثُمَّ خَطَبَ، ثُمَّ ذَبَحَ فَقَالَ " مَنْ ذَبَحَ قَبْلَ أَنْ يُصَلِّيَ فَلْيَذْبَحْ أُخْرَى مَكَانَهَا، وَمَنْ لَمْ يَذْبَحْ فَلْيَذْبَحْ بِاسْمِ اللَّهِ ".
Муслим бизга айтди: Шуъба бизга айтди, Асваддан, у Жундубдан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Наҳр куни намоз ўқидилар, сўнг хутба қилдилар, сўнг (қурбонлиқни) сўйдилар ва: «Ким намоз ўқишдан олдин сўйса, унинг ўрнига бошқасини сўйсин. Ким сўймаган бўлса, Аллаҳ номи билан сўйсин», дедилар.