حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، أَنَّ عَمْرَو بْنَ أَوْسٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ ـ رضى الله عنهما ـ أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَهُ " أَحَبُّ الصَّلاَةِ إِلَى اللَّهِ صَلاَةُ دَاوُدَ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ وَأَحَبُّ الصِّيَامِ إِلَى اللَّهِ صِيَامُ دَاوُدَ، وَكَانَ يَنَامُ نِصْفَ اللَّيْلِ وَيَقُومُ ثُلُثَهُ وَيَنَامُ سُدُسَهُ، وَيَصُومُ يَوْمًا وَيُفْطِرُ يَوْمًا ".
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Суфён бизга айтди: Амр ибн Динор бизга айтди, Амр ибн Авс унга хабар берди, Абдуллаҳ ибн Амр ибн Ос розияллаҳу анҳума унга хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Аллаҳга энг севимли намоз — Довуд алайҳиссаломнинг намозидир. Аллаҳга энг севимли рўза — Довуднинг рўзасидир. У кечанинг ярмини ухлар, учдан бирини (ибодатда) турар, олтидан бирини (яна) ухлар эди. Бир кун рўза тутар, бир кун рўзасиз бўлар эди», дедилар.
Муҳаммад ибн Салом бизга айтди: Абул-Аҳвас бизга хабар берди, Ашъасдан: У деди: У (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) фарёд (хўрозни) эшитса, туриб намоз ўқир эдилар.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، قَالَ ذَكَرَ أَبِي عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ مَا أَلْفَاهُ السَّحَرُ عِنْدِي إِلاَّ نَائِمًا. تَعْنِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди: Иброҳим ибн Саъд бизга айтди: У деди: Отам Абу Саламадан, у Оиша розияллаҳу анҳодан зикр қилди: У деди: Саҳар (вақти) уни менинг олдимда фақат ухлаб ётган ҳолда топар эди — яъни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни (назарда тутади).