Дарахт ўтқазиш ҳақида

Dehqonchilik kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي الْغَرْسِ

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ قَالَ إِنَّا كُنَّا نَفْرَحُ بِيَوْمِ الْجُمُعَةِ، كَانَتْ لَنَا عَجُوزٌ تَأْخُذُ مِنْ أُصُولِ سِلْقٍ لَنَا كُنَّا نَغْرِسُهُ فِي أَرْبِعَائِنَا فَتَجْعَلُهُ فِي قِدْرٍ لَهَا فَتَجْعَلُ فِيهِ حَبَّاتٍ مِنْ شَعِيرٍ لاَ أَعْلَمُ إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ لَيْسَ فِيهِ شَحْمٌ وَلاَ وَدَكٌ، فَإِذَا صَلَّيْنَا الْجُمُعَةَ زُرْنَاهَا فَقَرَّبَتْهُ، إِلَيْنَا فَكُنَّا نَفْرَحُ بِيَوْمِ الْجُمُعَةِ مِنْ أَجْلِ ذَلِكَ وَمَا كُنَّا نَتَغَدَّى وَلاَ نَقِيلُ إِلاَّ بَعْدَ الْجُمُعَةَ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Яъқуб ривоят қилди, у Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъддан (розияллаҳу анҳу), у деди: Биз жума кунидан хурсанд бўлардик. Бизнинг бир кампиримиз бор эди, у бизнинг бизнинг ариқларимизга экадиган лавлагимизнинг илдизларидан олиб, уни ўз қозонига солар, унга бир оз арпа доналарини қўшар эди — мен фақат: «Унда ёғ ҳам, думба ҳам йўқ» деганини биламан. Биз жумани ўқиганимизда, унинг олдига борардик, у уни бизга яқинлаштирарди (тақдим қиларди). Биз жума кунидан шу сабабли хурсанд бўлардик. Биз фақат жумадан кейин тушлик қилар ва қайлула (пешин уйқуси) қилар эдик.

حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ يَقُولُونَ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ يُكْثِرُ الْحَدِيثَ‏.‏ وَاللَّهُ الْمَوْعِدُ، وَيَقُولُونَ مَا لِلْمُهَاجِرِينَ وَالأَنْصَارِ لاَ يُحَدِّثُونَ مِثْلَ أَحَادِيثِهِ وَإِنَّ إِخْوَتِي مِنَ الْمُهَاجِرِينَ كَانَ يَشْغَلُهُمُ الصَّفْقُ بِالأَسْوَاقِ، وَإِنَّ إِخْوَتِي مِنَ الأَنْصَارِ كَانَ يَشْغَلُهُمْ عَمَلُ أَمْوَالِهِمْ، وَكُنْتُ امْرَأً مِسْكِينًا أَلْزَمُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى مِلْءِ بَطْنِي، فَأَحْضُرُ حِينَ يَغِيبُونَ وَأَعِي حِينَ يَنْسَوْنَ، وَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا ‏"‏ لَنْ يَبْسُطَ أَحَدٌ مِنْكُمْ ثَوْبَهُ حَتَّى أَقْضِيَ مَقَالَتِي هَذِهِ، ثُمَّ يَجْمَعَهُ إِلَى صَدْرِهِ، فَيَنْسَى مِنْ مَقَالَتِي شَيْئًا أَبَدًا ‏"‏‏.‏ فَبَسَطْتُ نَمِرَةً لَيْسَ عَلَىَّ ثَوْبٌ غَيْرَهَا، حَتَّى قَضَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مَقَالَتَهُ، ثُمَّ جَمَعْتُهَا إِلَى صَدْرِي، فَوَالَّذِي بَعَثَهُ بِالْحَقِّ مَا نَسِيتُ مِنْ مَقَالَتِهِ تِلْكَ إِلَى يَوْمِي هَذَا، وَاللَّهِ لَوْلاَ آيَتَانِ فِي كِتَابِ اللَّهِ مَا حَدَّثْتُكُمْ شَيْئًا أَبَدًا ‏{‏إِنَّ الَّذِينَ يَكْتُمُونَ مَا أَنْزَلْنَا مِنَ الْبَيِّنَاتِ‏}‏ إِلَى قَوْلِهِ ‏{‏الرَّحِيمُ‏}‏

Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Иброҳим ибн Саъд ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу), у деди: Улар: Абу Ҳурайра ҳадисни кўпайтиради, дейдилар. Аллаҳ ваъда (ҳисоб-китоб) жойидир. Ва улар: Муҳожир ва Ансорга нима бўлдики, улар унинг ҳадислари каби ривоят қилмайдилар? дейдилар. Менинг муҳожир биродарларимни бозорлардаги савдо банд қилар эди, менинг ансорий биродарларимни мол-мулклари (ер) иши банд қилар эди. Мен эса мискин (камбағал) бир киши бўлиб, қорним тўйиши эвазига Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ёпишар эдим, улар йўқ бўлганда мен ҳозир бўлардим, улар унутганда мен ёдлардим. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни деди: «Сизлардан бирингиз мен шу сўзимни тугатгунча кийимини ёзмасин, сўнг уни кўксига йиғсин, (шунда) у менинг сўзимдан бирор нарсани асло унутмайди». Мен бир чизиқли матони (намира) ёздим, менинг устимда ундан бошқа кийим йўқ эди, токи Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сўзини тугатгунча, сўнг уни кўксимга йиғдим. Уни ҳақ билан юборган Зотга қасамки, мен унинг ўша сўзидан шу кунимга қадар бирор нарсани унутмадим. Аллаҳга қасамки, агар Аллаҳ Китобида икки оят бўлмаганида, мен сизларга асло бирор нарса ривоят қилмас эдим: «Албатта Биз нозил қилган равшан (оят)ларни... яширадиганлар» — то «...Раҳийм» сўзига қадар.