Сафарда тезлик билан юриш

Jihod kitobi · 3 ҳадис

باب السُّرْعَةِ فِي السَّيْرِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي قَالَ، سُئِلَ أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ ـ رضى الله عنهما ـ كَانَ يَحْيَى يَقُولُ وَأَنَا أَسْمَعُ فَسَقَطَ عَنِّي ـ عَنْ مَسِيرِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ، قَالَ فَكَانَ يَسِيرُ الْعَنَقَ، فَإِذَا وَجَدَ فَجْوَةً نَصَّ‏.‏ وَالنَّصُّ فَوْقَ الْعَنَقِ‏.‏

Муҳаммад ибнул-Мусанно бизга айтди, Яҳё бизга айтди, Ҳишомдан, у деди: Отам менга хабар берди, у деди: Усома ибн Зайд розияллаҳу анҳумодан сўралди — Яҳё дер эди: мен эшитиб турардим, лекин (эслашдан) чиқиб кетди — Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Видў ҳажидаги юриши ҳақида. У деди: У (Набий) анақ (ўртача тез) юрар эди; кенг жой топганда насс (тезроқ) юрар эди. Насс — анақдан тезроқдир.

حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي زَيْدٌ ـ هُوَ ابْنُ أَسْلَمَ ـ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنْتُ مَعَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ بِطَرِيقِ مَكَّةَ، فَبَلَغَهُ عَنْ صَفِيَّةَ بِنْتِ أَبِي عُبَيْدٍ شِدَّةُ وَجَعٍ، فَأَسْرَعَ السَّيْرَ حَتَّى إِذَا كَانَ بَعْدَ غُرُوبِ الشَّفَقِ، ثُمَّ نَزَلَ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ وَالْعَتَمَةَ، يَجْمَعُ بَيْنَهُمَا، وَقَالَ إِنِّي رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم إِذَا جَدَّ بِهِ السَّيْرُ أَخَّرَ الْمَغْرِبَ وَجَمَعَ بَيْنَهُمَا‏.‏

Саъид ибн Абу Марям бизга айтди, Муҳаммад ибн Жаъфар бизга хабар берди, у деди: Зайд — у Ибн Аслам — менга хабар берди, отасидан, у деди: Мен Абдуллаҳ ибн Умар розияллаҳу анҳумо билан Макка йўлида эдим. Унга Сафийя бинт Абу Убайднинг қаттиқ оғриб қолгани хабари етди, шунда у юришни тезлатди, токи шафақ ботгандан кейин бўлганида, (отдан) тушди ва шом ҳамда хуфтон (атама) намозларини ўқиди — иккаласини жамлаб. Ва деди: «Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни — юриш унга шошилинч бўлганда — шомни кечиктириб, иккаласини жамлаганини кўрдим».

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ سُمَىٍّ، مَوْلَى أَبِي بَكْرٍ عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ السَّفَرُ قِطْعَةٌ مِنَ الْعَذَابِ، يَمْنَعُ أَحَدَكُمْ نَوْمَهُ وَطَعَامَهُ وَشَرَابَهُ، فَإِذَا قَضَى أَحَدُكُمْ نَهْمَتَهُ فَلْيُعَجِّلْ إِلَى أَهْلِهِ ‏"‏‏.‏

Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди, Молик бизга хабар берди, Сумаййдан — Абу Бакрнинг озод қилган қули — Абу Солиҳдан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Сафар — азобдан бир парчадир: у сизлардан бировингизнинг уйқуси, таоми ва ичимлигидан тўсади. Бас, сиздан бирингиз ҳожатини битирса, оиласига тезроқ (қайтишга) шошилсин».