حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ سُمَىٍّ، مَوْلَى أَبِي بَكْرٍ عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " السَّفَرُ قِطْعَةٌ مِنَ الْعَذَابِ، يَمْنَعُ أَحَدَكُمْ نَوْمَهُ وَطَعَامَهُ وَشَرَابَهُ، فَإِذَا قَضَى أَحَدُكُمْ نَهْمَتَهُ فَلْيُعَجِّلْ إِلَى أَهْلِهِ ".
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди, Молик бизга хабар берди, Сумаййдан — Абу Бакрнинг озод қилган қули — Абу Солиҳдан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Сафар — азобдан бир парчадир: у сизлардан бировингизнинг уйқуси, таоми ва ичимлигидан тўсади. Бас, сиздан бирингиз ҳожатини битирса, оиласига тезроқ (қайтишга) шошилсин».