باب مَا جَاءَ فِي بُيُوتِ أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم، وَمَا نُسِبَ مِنَ الْبُيُوتِ إِلَيْهِنَّ
حَدَّثَنَا حِبَّانُ بْنُ مُوسَى، وَمُحَمَّدٌ، قَالاَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، وَيُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ لَمَّا ثَقُلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اسْتَأْذَنَ أَزْوَاجَهُ أَنْ يُمَرَّضَ فِي بَيْتِي فَأَذِنَّ لَهُ.
Ҳиббон ибн Мусо ва Муҳаммад бизга айтдилар: Абдуллаҳ бизга хабар берди, Маъмар ва Юнус бизга хабар берди, Зуҳрийдан, у деди: Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утба ибн Масъуд менга хабар бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотини Оиша розияллаҳу анҳо деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг (касаллиги) оғирлашганида, у хотинларидан менинг уйимда боқилиши (парвариш қилиниши) учун изн сўради, улар унга изн бердилар.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا نَافِعٌ، سَمِعْتُ ابْنَ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ ـ رضى الله عنها تُوُفِّيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِي، وَفِي نَوْبَتِي، وَبَيْنَ سَحْرِي وَنَحْرِي، وَجَمَعَ اللَّهُ بَيْنَ رِيقِي وَرِيقِهِ. قَالَتْ دَخَلَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بِسِوَاكٍ، فَضَعُفَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَنْهُ، فَأَخَذْتُهُ فَمَضَغْتُهُ ثُمَّ سَنَنْتُهُ بِهِ.
Ибн Абу Марям бизга айтди, Нофиъ бизга айтди, Ибн Абу Мулайкадан эшитдим, у деди: Оиша розияллаҳу анҳо деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам менинг уйимда, менинг навбатимда, кўкрагим билан бўғзим орасида вафот этди, Аллаҳ менинг сўлагим билан унинг сўлагини жамлади. (Оиша) деди: Абдураҳмон бир мисвок билан кирди, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ундан (фойдаланишга) заиф эди (кучсиз эди). Мен уни олдим, чайнадим, сўнг у билан унинг (тишларини) тозаладим.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عُفَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ خَالِدٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ، أَنَّ صَفِيَّةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا جَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَزُورُهُ، وَهْوَ مُعْتَكِفٌ فِي الْمَسْجِدِ فِي الْعَشْرِ الأَوَاخِرِ مِنْ رَمَضَانَ ثُمَّ قَامَتْ تَنْقَلِبُ فَقَامَ مَعَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى إِذَا بَلَغَ قَرِيبًا مِنْ باب الْمَسْجِدِ عِنْدَ باب أُمِّ سَلَمَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مَرَّ بِهِمَا رَجُلاَنِ مِنَ الأَنْصَارِ، فَسَلَّمَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، ثُمَّ نَفَذَا فَقَالَ لَهُمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " عَلَى رِسْلِكُمَا ". قَالاَ سُبْحَانَ اللَّهِ يَا رَسُولَ اللَّهِ. وَكَبُرَ عَلَيْهِمَا ذَلِكَ. فَقَالَ " إِنَّ الشَّيْطَانَ يَبْلُغُ مِنَ الإِنْسَانِ مَبْلَغَ الدَّمِ، وَإِنِّي خَشِيتُ أَنْ يَقْذِفَ فِي قُلُوبِكُمَا شَيْئًا ".
Саъид ибн Уфайр бизга айтди, у деди: Лайс менга айтди, у деди: Абдураҳмон ибн Холид менга айтди, Ибн Шиҳобдан, Али ибн Ҳусайндан: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотини Сафийя унга хабар бердики, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига уни зиёрат қилгани келди — у Рамазоннинг охирги ўн кунлигида масжидда иътикофда эди. Сўнг у (Сафийя) қайтмоқчи бўлиб турди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам у билан (кузатиб) турди (борди), токи масжид эшигига яқин — Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотини Умм Салама эшиги ёнида — етганда, ансорлардан икки киши улар ёнидан ўтди. Улар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга салом бердилар, сўнг (ўтиб) кетдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга: «Секинроқ (тўхтанглар)! Бу Сафийя бинт Ҳуяй (хотиним)», деди. Улар: «Субҳаналлаҳ, эй Расулуллаҳ!», дедилар — бу (гумон) уларга оғир ботди. У: «Албатта, шайтон инсонда қон (юрадиган) ергача етиб боради; мен унинг қалбларингизга бирор нарса (ёмон гумон) ташлашидан қўрқдим», деди.
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْمُنْذِرِ، حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ عِيَاضٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنْ وَاسِعِ بْنِ حَبَّانَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ ارْتَقَيْتُ فَوْقَ بَيْتِ حَفْصَةَ، فَرَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقْضِي حَاجَتَهُ، مُسْتَدْبِرَ الْقِبْلَةِ، مُسْتَقْبِلَ الشَّأْمِ.
Иброҳим ибнул-Мунзир бизга айтди, Анас ибн Иёз бизга айтди, Убайдуллаҳдан, Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, Восиъ ибн Ҳаббондан, Абдуллаҳ ибн Умар розияллаҳу анҳумодан, у деди: Мен Ҳафсанинг уйи тепасига чиқдим ва Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни ҳожатини ўтаётганини кўрдим — қиблага орқа ўгирган, Шомга юзланган ҳолда.
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْمُنْذِرِ، حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ عِيَاضٍ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي الْعَصْرَ وَالشَّمْسُ لَمْ تَخْرُجْ مِنْ حُجْرَتِهَا.
Иброҳим ибнул-Мунзир бизга айтди, Анас ибн Иёз бизга айтди, Ҳишомдан, отасидан: Оиша розияллаҳу анҳо деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам асрни қуёш ҳали унинг ҳужрасидан чиқмаган (пайтда) ўқир эди.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم خَطِيبًا فَأَشَارَ نَحْوَ مَسْكَنِ عَائِشَةَ فَقَالَ " هُنَا الْفِتْنَةُ ـ ثَلاَثًا ـ مِنْ حَيْثُ يَطْلُعُ قَرْنُ الشَّيْطَانِ ".
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Жувайрия бизга айтди, Нофиъдан, Абдуллаҳ розияллаҳу анҳудан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам хутба қилувчи (бўлиб) турди ва Оишанинг маскани томон ишора қилиб: «Фитна шу ерда — уч марта — шайтон шохи чиқадиган томондан», деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ عَمْرَةَ ابْنَةِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ عَائِشَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ عِنْدَهَا، وَأَنَّهَا سَمِعَتْ صَوْتَ إِنْسَانٍ يَسْتَأْذِنُ فِي بَيْتِ حَفْصَةَ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ، هَذَا رَجُلٌ يَسْتَأْذِنُ فِي بَيْتِكَ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُرَاهُ فُلاَنًا، لِعَمِّ حَفْصَةَ مِنَ الرَّضَاعَةِ، الرَّضَاعَةُ تُحَرِّمُ مَا تُحَرِّمُ الْوِلاَدَةُ ".
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди, Молик бизга хабар берди, Абдуллаҳ ибн Абу Бакрдан, Амра бинти Абдураҳмондан: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотини Оиша унга хабар бердики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг ёнида эди, у (Оиша) бир инсоннинг Ҳафсанинг уйида (киришга) изн сўраётган овозини эшитди. (Оиша) деди: Мен: «Эй Расулуллаҳ, мана бу киши сенинг уйингда (Ҳафса уйида) изн сўраяпти», дедим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мен уни фалон киши деб ўйлайман — Ҳафсанинг эмизишлик (ризоий) амакиси. Эмизиш (ризоийлик) — туғиш ҳаром қиладиган нарсани ҳаром қилади», деди.