حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ لَمَّا قَدِمُوا الْمَدِينَةَ آخَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَسَعْدِ بْنِ الرَّبِيعِ، قَالَ لِعَبْدِ الرَّحْمَنِ إِنِّي أَكْثَرُ الأَنْصَارِ مَالاً فَأَقْسِمُ مَالِي نِصْفَيْنِ، وَلِي امْرَأَتَانِ، فَانْظُرْ أَعْجَبَهُمَا إِلَيْكَ فَسَمِّهَا لِي أُطَلِّقْهَا، فَإِذَا انْقَضَتْ عِدَّتُهَا فَتَزَوَّجْهَا. قَالَ بَارَكَ اللَّهُ لَكَ فِي أَهْلِكَ وَمَالِكَ، أَيْنَ سُوقُكُمْ فَدَلُّوهُ عَلَى سُوقِ بَنِي قَيْنُقَاعَ، فَمَا انْقَلَبَ إِلاَّ وَمَعَهُ فَضْلٌ مِنْ أَقِطٍ وَسَمْنٍ، ثُمَّ تَابَعَ الْغُدُوَّ، ثُمَّ جَاءَ يَوْمًا وَبِهِ أَثَرُ صُفْرَةٍ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَهْيَمْ ". قَالَ تَزَوَّجْتُ. قَالَ " كَمْ سُقْتَ إِلَيْهَا ". قَالَ نَوَاةً مِنْ ذَهَبٍ. أَوْ وَزْنَ نَوَاةٍ مِنْ ذَهَبٍ، شَكَّ إِبْرَاهِيمُ.
Исмоил ибн Абдуллаҳ бизга айтди, у деди: Иброҳим ибн Саъд менга айтди, отасидан, бобосидан, у деди: (Муҳожирлар) Мадинага келганларида, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Абдураҳмон (ибн Авф) билан Саъд ибнур-Робиъни қардош қилди. (Саъд) Абдураҳмонга: «Мен Ансорнинг энг кўп моллисиман, мен молимни икки бўлак қилиб (ярмини сенга) бўлай; ва менда икки хотин бор, қара, уларнинг қайсиси сенга кўпроқ ёқса, менга айт, мен уни талоқ қилай, иддаси тугаганида, сен унга уйланасан», деди. (Абдураҳмон): «Аллаҳ сенга аҳлинг ва молингда барака берсин; бозорингиз қаерда?», деди. Улар унга Бану Қайнуқў бозорини кўрсатди. У (савдодан) фақат оз қурут ва ёғ (ортиғи) билан қайтди. Сўнг (ҳар кун) эрталаб (савдога) борди, сўнг бир кун келди, унда сариқ (атир) изи бор эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бу нима (хабар)?», деди. У: «Уйландим», деди. (Набий): «Унга қанча (маҳр) бердинг?», деди. У: «Бир данак (вазни) олтин — ёки бир данак оғирлигида олтин», деди — Иброҳим шак қилди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ قَالَ قَدِمَ عَلَيْنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ، وَآخَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَهُ وَبَيْنَ سَعْدِ بْنِ الرَّبِيعِ، وَكَانَ كَثِيرَ الْمَالِ، فَقَالَ سَعْدٌ قَدْ عَلِمَتِ الأَنْصَارُ أَنِّي مِنْ أَكْثَرِهَا مَالاً، سَأَقْسِمُ مَالِي بَيْنِي وَبَيْنَكَ شَطْرَيْنِ، وَلِي امْرَأَتَانِ، فَانْظُرْ أَعْجَبَهُمَا إِلَيْكَ فَأُطَلِّقُهَا، حَتَّى إِذَا حَلَّتْ تَزَوَّجْتَهَا. فَقَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بَارَكَ اللَّهُ لَكَ فِي أَهْلِكَ. فَلَمْ يَرْجِعْ يَوْمَئِذٍ حَتَّى أَفْضَلَ شَيْئًا مِنْ سَمْنٍ وَأَقِطٍ، فَلَمْ يَلْبَثْ إِلاَّ يَسِيرًا، حَتَّى جَاءَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَلَيْهِ وَضَرٌ مِنْ صُفْرَةٍ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَهْيَمْ ". قَالَ تَزَوَّجْتُ امْرَأَةً مِنَ الأَنْصَارِ. فَقَالَ " مَا سُقْتَ فِيهَا ". قَالَ وَزْنَ نَوَاةٍ مِنْ ذَهَبٍ، أَوْ نَوَاةً مِنْ ذَهَبٍ، فَقَالَ " أَوْلِمْ وَلَوْ بِشَاةٍ ".
Қутайба бизга айтди, Исмоил ибн Жаъфар бизга айтди, Ҳумайддан, Анас розияллаҳу анҳудан: У деди: Бизнинг олдимизга Абдураҳмон ибн Авф келди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам у билан Саъд ибнур-Робиъ орасида қардошлик қилди — (Саъд) кўп молли эди. Саъд: «Ансор менинг уларнинг энг кўп моллиси эканимни билди; мен молимни мен билан сенинг орангда икки бўлак қиламен; менда икки хотин бор, қара, уларнинг қайсиси сенга кўпроқ ёқса, мен уни талоқ қилай, у (идда)дан чиқганида, сен унга уйланасан», деди. Абдураҳмон: «Аллаҳ сенга аҳлингда барака берсин», деди. У (Абдураҳмон) ўша куни фақат бир оз ёғ ва қурут (ортиғи) билан қайтди. Кўп ўтмай, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга келди, унинг устида сариқ (атир) ифлослиғи (изи) бор эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Бу нима?», деди. У: «Ансордан бир аёлга уйландим», деди. У: «Унга қанча (маҳр) бердинг?», деди. У: «Бир данак оғирлигида олтин — ёки бир данак олтин», деди. У: «Валима (тўй-ош) қил, гарчи бир қўй билан бўлса ҳам», деди.
حَدَّثَنَا الصَّلْتُ بْنُ مُحَمَّدٍ أَبُو هَمَّامٍ، قَالَ سَمِعْتُ الْمُغِيرَةَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَتِ الأَنْصَارُ اقْسِمْ بَيْنَنَا وَبَيْنَهُمُ النَّخْلَ. قَالَ " لاَ ". قَالَ يَكْفُونَا الْمَئُونَةَ وَتُشْرِكُونَا فِي التَّمْرِ. قَالُوا سَمِعْنَا وَأَطَعْنَا.
Салт ибн Муҳаммад Абу Ҳаммом бизга айтди, у деди: Муғира ибн Абдураҳмонни эшитдим, Абуз-Зинод бизга айтди, Аъраждан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан, у деди: Ансор: «(Эй Расулуллаҳ,) хурмозорларни биз билан улар (муҳожирлар) орасида тақсимла», дедилар. У: «Йўқ», деди. (Ансор муҳожирларга): «Сизлар бизнинг меҳнатимизни (парваришни) бажарасизлар, биз сизларни хурмода шерик қиламиз», дедилар. Улар: «Эшитдик ва итоат қилдик», дедилар.