حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ فِي رُكُوعِهِ وَسُجُودِهِ " سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ، رَبَّنَا وَبِحَمْدِكَ، اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي ".
Муҳаммад ибн Башшор менга айтди, Ғундар бизга айтди, Шуъба бизга айтди, у Мансурдан, у Абуз-Зуҳодан, у Масруқдан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам рукуъ ва саждасида дерди: «Субҳанака Аллаҳумма, Роббана ва биҳамдик. Аллаҳумма-ғфир лий. (Сен поксан, эй Аллаҳим, Роббимиз, Сенга ҳамд билан. Аллаҳим, мени мағфират қил.)»
حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ كَانَ عُمَرُ يُدْخِلُنِي مَعَ أَشْيَاخِ بَدْرٍ، فَقَالَ بَعْضُهُمْ لِمَ تُدْخِلُ هَذَا الْفَتَى مَعَنَا، وَلَنَا أَبْنَاءٌ مِثْلُهُ فَقَالَ إِنَّهُ مِمَّنْ قَدْ عَلِمْتُمْ. قَالَ فَدَعَاهُمْ ذَاتَ يَوْمٍ، وَدَعَانِي مَعَهُمْ قَالَ وَمَا رُئِيتُهُ دَعَانِي يَوْمَئِذٍ إِلاَّ لِيُرِيَهُمْ مِنِّي فَقَالَ مَا تَقُولُونَ {إِذَا جَاءَ نَصْرُ اللَّهِ وَالْفَتْحُ * وَرَأَيْتَ النَّاسَ يَدْخُلُونَ} حَتَّى خَتَمَ السُّورَةَ، فَقَالَ بَعْضُهُمْ أُمِرْنَا أَنْ نَحْمَدَ اللَّهَ وَنَسْتَغْفِرَهُ، إِذَا نُصِرْنَا وَفُتِحَ عَلَيْنَا. وَقَالَ بَعْضُهُمْ لاَ نَدْرِي. أَوْ لَمْ يَقُلْ بَعْضُهُمْ شَيْئًا. فَقَالَ لِي يَا ابْنَ عَبَّاسٍ أَكَذَاكَ تَقُولُ قُلْتُ لاَ. قَالَ فَمَا تَقُولُ قُلْتُ هُوَ أَجَلُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْلَمَهُ اللَّهُ لَهُ {إِذَا جَاءَ نَصْرُ اللَّهِ وَالْفَتْحُ} فَتْحُ مَكَّةَ، فَذَاكَ عَلاَمَةُ أَجَلِكَ {فَسَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ وَاسْتَغْفِرْهُ إِنَّهُ كَانَ تَوَّابًا} قَالَ عُمَرُ مَا أَعْلَمُ مِنْهَا إِلاَّ مَا تَعْلَمُ.
Абун-Нуъмон бизга айтди, Абу Авона бизга айтди, у Абу Бишрдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан: У айтди: Умар мени Бадр аҳли кексалари (шайхлари) билан бирга киритарди. Улардан баъзилари деди: «Бу йигитни нега биз билан киритасан? Бизнинг ҳам унга тенг ўғилларимиз бор.» У деди: «У сиз билган (оилали, илмли) кишилардандир.» У айтди: Бир куни у уларни чақирди ва мени улар билан бирга чақирди. У айтди: Мен ўша куни мени фақат уларга (ўзимни) кўрсатиш учун чақирган деб ўйладим. У деди: «Изо жаа насруллаҳи вал-фатҳ, ва раайтан-носа ядхулуна (Аллаҳнинг нусрати ва фатҳ келганда, ва одамларни кираётган кўрганингда) (ҳақида) нима дейсизлар?» — то сурани тугатгунча. Баъзилари деди: «Бизга нусрат келганда ва бизга фатҳ бўлганда, Аллаҳга ҳамд айтишимиз ва ундан мағфират сўрашимиз буюрилди.» Баъзилари: «Билмаймиз» деди. Ёки баъзилари ҳеч нарса демади. У менга деди: «Эй Ибн Аббос, сен ҳам шундай дейсанми?» Мен дедим: «Йўқ.» У деди: «Нима дейсан?» Мен дедим: «У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ажалидир, Аллаҳ унга буни билдирди: Изо жаа насруллаҳи вал-фатҳъ — Макка фатҳи, мана шу сенинг ажалингнинг белгисидир, фасаббиҳ биҳамди Роббика вастағфирҳу иннаҳу кана тавваба (Роббингга ҳамд билан тасбеҳ айт ва ундан мағфират сўра, албатта У тавбаларни қабул қилувчидир).» Умар деди: «Мен ундан сен билгандан бошқасини билмайман.»
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ شُرَحْبِيلَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي شُرَيْحٍ الْعَدَوِيِّ، أَنَّهُ قَالَ لِعَمْرِو بْنِ سَعِيدٍ وَهْوَ يَبْعَثُ الْبُعُوثَ إِلَى مَكَّةَ ائْذَنْ لِي أَيُّهَا الأَمِيرُ أُحَدِّثْكَ قَوْلاً قَامَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْغَدَ يَوْمَ الْفَتْحِ، سَمِعَتْهُ أُذُنَاىَ وَوَعَاهُ قَلْبِي، وَأَبْصَرَتْهُ عَيْنَاىَ، حِينَ تَكَلَّمَ بِهِ حَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ مَكَّةَ حَرَّمَهَا اللَّهُ وَلَمْ يُحَرِّمْهَا النَّاسُ، لاَ يَحِلُّ لاِمْرِئٍ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ أَنْ يَسْفِكَ بِهَا دَمًا، وَلاَ يَعْضِدَ بِهَا شَجَرًا، فَإِنْ أَحَدٌ تَرَخَّصَ لِقِتَالِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِيهَا فَقُولُوا لَهُ إِنَّ اللَّهَ أَذِنَ لِرَسُولِهِ، وَلَمْ يَأْذَنْ لَكُمْ. وَإِنَّمَا أَذِنَ لِي فِيهَا سَاعَةً مِنْ نَهَارٍ، وَقَدْ عَادَتْ حُرْمَتُهَا الْيَوْمَ كَحُرْمَتِهَا بِالأَمْسِ، وَلْيُبَلِّغِ الشَّاهِدُ الْغَائِبَ ". فَقِيلَ لأَبِي شُرَيْحٍ مَاذَا قَالَ لَكَ عَمْرٌو قَالَ قَالَ أَنَا أَعْلَمُ بِذَلِكَ مِنْكَ يَا أَبَا شُرَيْحٍ، إِنَّ الْحَرَمَ لاَ يُعِيذُ عَاصِيًا، وَلاَ فَارًّا بِدَمٍ، وَلاَ فَارًّا بِخَرْبَةٍ.
Саид ибн Шураҳбил бизга айтди, Лайс бизга айтди, у Мақбурийдан, у Абу Шурайҳ ал-Адавийдан: У Амр ибн Саидга — у Маккага қўшинлар юбораётганда — деди: «Рухсат бер, эй амир, сенга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Фатҳ кунининг эртаси айтган бир сўзни айтиб берай, уни қулоқларим эшитган, қалбим ёдлаб олган ва кўзларим кўрган — у буни сўзлаганда. У Аллаҳга ҳамд айтиб, унга сано айтди, кейин деди: «Маккани Аллаҳ ҳаром (муқаддас) қилган, уни одамлар ҳаром қилмаган. Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирган киши учун унда қон тўкиши ва дарахтини кесиши ҳалол эмас. Агар кимдир Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг унда жанг қилганини (далил қилиб) ўзига рухсат олса, унга айтинг: «Аллаҳ Расулига изн берди, сизларга изн бермади.» Менга ҳам унда фақат кундуздан бир соат (жанг) изн берилди, бугун унинг ҳурмати кечаги ҳурматидай қайтди. Ҳозир бўлган ғойибга (кишиларга) етказсин.» Абу Шурайҳдан сўралди: «Амр сенга нима деди?» У деди: «У деди: «Мен буни сендан яхшироқ биламан, эй Абу Шурайҳ. Ҳарам (жойи) осийни ҳам, қон (қотиллиги) билан қочганни ҳам, ўғирлик билан қочганни ҳам ҳимоя қилмайди.»»
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ عَامَ الْفَتْحِ وَهْوَ بِمَكَّةَ " إِنَّ اللَّهَ وَرَسُولَهُ حَرَّمَ بَيْعَ الْخَمْرِ ".
Қутайба бизга айтди, Лайс бизга айтди, у Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Ато ибн Абу Робоҳдан, у Жобир ибн Абдуллаҳ розияллаҳу анҳумодан: У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни Фатҳ йили, у Маккада экан, айтаётганини эшитди: «Аллаҳ ва Расули хамр (майни) сотишни ҳаром қилди.»