حَدَّثَنَا آدَمُ بْنُ أَبِي إِيَاسٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ يَزِيدَ الأَنْصَارِيَّ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ الأَنْصَارِيِّ، فَقُلْتُ عَنِ النَّبِيِّ فَقَالَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَنْفَقَ الْمُسْلِمُ نَفَقَةً عَلَى أَهْلِهِ وَهْوَ يَحْتَسِبُهَا، كَانَتْ لَهُ صَدَقَةً ".
Одам ибн Абу Иёс, Шуъбадан, у Адий ибн Собитдан ривоят қилади: Абдуллаҳ ибн Язид Ансорийни эшитдим, у Абу Масъуд Ансорийдан (ривоят қилди). Мен: Набийданми? дедим. У: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, деди: «Агар мусулмон ўз аҳлига бир нафақа сарфлаб, уни (савобини) ният қилса, у унга садақа бўлади» дедилар.
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " قَالَ اللَّهُ أَنْفِقْ يَا ابْنَ آدَمَ أُنْفِقْ عَلَيْكَ ".
Исмоил: Менга Молик, у Абуз Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу) айтиб берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳ айтди: Сарфла, эй Одам боласи, Мен сенга (ризқ) сарфлайман» дедилар.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ قَزَعَةَ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ ثَوْرِ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ أَبِي الْغَيْثِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " السَّاعِي عَلَى الأَرْمَلَةِ وَالْمِسْكِينِ كَالْمُجَاهِدِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ، أَوِ الْقَائِمِ اللَّيْلَ الصَّائِمِ النَّهَارَ ".
Яҳё ибн Қазаъа, Моликдан, у Савр ибн Зайддан, у Абул Ғайсдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилади: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бева (аёл) ва мискин (камбағал) учун ҳаракат қилувчи (уларга ғамхўрлик қилувчи) — Аллаҳ йўлида жиҳод қилувчи кабидир, ёки кечаси (намозда) қоим турувчи, кундузи рўзадор (кабидир)» дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ سَعْد ٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَعُودُنِي وَأَنَا مَرِيضٌ بِمَكَّةَ، فَقُلْتُ لِي مَالٌ أُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ قَالَ " لاَ ". قُلْتُ فَالشَّطْرُ قَالَ " لاَ ". قُلْتُ فَالثُّلُثُ قَالَ " الثُّلُثُ، وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ، أَنْ تَدَعَ وَرَثَتَكَ أَغْنِيَاءَ خَيْرٌ مِنْ أَنْ تَدَعَهُمْ عَالَةً، يَتَكَفَّفُونَ النَّاسَ فِي أَيْدِيهِمْ، وَمَهْمَا أَنْفَقْتَ فَهُوَ لَكَ صَدَقَةٌ حَتَّى اللُّقْمَةَ تَرْفَعُهَا فِي فِي امْرَأَتِكَ، وَلَعَلَّ اللَّهَ يَرْفَعُكَ، يَنْتَفِعُ بِكَ نَاسٌ وَيُضَرُّ بِكَ آخَرُونَ ".
Муҳаммад ибн Касир, Суфёндан, у Саъд ибн Иброҳимдан, у Омир ибн Саъддан, у Саъддан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам мени — мен Маккада касал ётган пайтимда — йўқлаб келардилар. Мен: Менинг молим бор, бутун молимни васият қилайми? дедим. У: «Йўқ» дедилар. Мен: Ярмини-чи? дедим. У: «Йўқ» дедилар. Мен: Учдан бирини-чи? дедим. У: «Учдан бири, учдан бири ҳам кўп. Ворисларингни бой қолдиришинг — уларни одамларга қўл чўзадиган муҳтож қолдиришингдан яхшироқдир. Нимани сарфласанг, у сенга садақадир, ҳатто хотинингнинг оғзига кўтариб қўйган луқманг (ҳам). Эҳтимол Аллаҳ сени (юқори даражага) кўтарар, сендан баъзи одамлар фойдаланар, баъзиларига эса зарар етар» дедилар.