حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، أَخْبَرَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، أَخْبَرَنَا حُمَيْدٌ، قَالَ سُئِلَ أَنَسٌ هَلِ اتَّخَذَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم خَاتَمًا قَالَ أَخَّرَ لَيْلَةً صَلاَةَ الْعِشَاءِ إِلَى شَطْرِ اللَّيْلِ، ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ، فَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى وَبِيصِ خَاتَمِهِ. قَالَ " إِنَّ النَّاسَ قَدْ صَلَّوْا وَنَامُوا، وَإِنَّكُمْ لَمْ تَزَالُوا فِي صَلاَةٍ مَا انْتَظَرْتُمُوهَا ".
Абдон, Язид ибн Зурайъдан: Бизга Ҳумайд хабар берди: У: Анасдан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам узук ясармидилар(ми)? деб сўралди. У: Бир кеча хуфтон намозини тун ярмигача кечиктирдилар, сўнг бизга юзлари билан юзландилар — гўё мен у кишининг узугининг ялтирашига қараб тургандекман. У: «Албатта одамлар (намозларини) ўқиб, ухлаб (ҳам) қолдилар, сизлар эса — намозни кутар экансизлар — то намозда (турган каби савобдадир)сингиз» дедилар, деди.