بَابُ مَا جَاءَ فِي الْقِبْلَةِ، وَمَنْ لاَ يَرَى الإِعَادَةَ عَلَى مَنْ سَهَا فَصَلَّى إِلَى غَيْرِ الْقِبْلَةِ
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَوْنٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ عُمَرُ وَافَقْتُ رَبِّي فِي ثَلاَثٍ، فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَوِ اتَّخَذْنَا مِنْ مَقَامِ إِبْرَاهِيمَ مُصَلًّى فَنَزَلَتْ {وَاتَّخِذُوا مِنْ مَقَامِ إِبْرَاهِيمَ مُصَلًّى} وَآيَةُ الْحِجَابِ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ، لَوْ أَمَرْتَ نِسَاءَكَ أَنْ يَحْتَجِبْنَ، فَإِنَّهُ يُكَلِّمُهُنَّ الْبَرُّ وَالْفَاجِرُ. فَنَزَلَتْ آيَةُ الْحِجَابِ، وَاجْتَمَعَ نِسَاءُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْغَيْرَةِ عَلَيْهِ فَقُلْتُ لَهُنَّ عَسَى رَبُّهُ إِنْ طَلَّقَكُنَّ أَنْ يُبَدِّلَهُ أَزْوَاجًا خَيْرًا مِنْكُنَّ. فَنَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ.
Бизга Амр ибн Авн ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм, Ҳумайддан, у Анасдан ривоят қилди, у деди: Умар деди: Мен Роббимга уч (нарсада) мувофиқ келдим (фикримга мувофиқ оят нозил бўлди): Мен: «Эй Расулуллаҳ, Мақом Иброҳимни намозгоҳ қилсак (қандай бўларди)?» дедим. Шунда: ‹Мақом Иброҳимдан намозгоҳ тутинглар› (ояти) нозил бўлди. Ва ҳижоб ояти: Мен: «Эй Расулуллаҳ, хотинларингизга (парда) тўсинишни буюрсангиз (қандай бўларди)? Чунки улар билан яхши (киши) ҳам, ёмон (киши) ҳам гаплашади,» дедим. Шунда ҳижоб ояти нозил бўлди. Ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хотинлари у кишига рашк (ғайрат)да бирлашганларида, мен уларга: «Эҳтимол, Роббиси, агар у сизларни талоқ қилса, унга сизлардан яхшироқ хотинларни алмаштириб беради,» дедим. Шунда мана шу оят нозил бўлди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ بَيْنَا النَّاسُ بِقُبَاءٍ فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ إِذْ جَاءَهُمْ آتٍ فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ أُنْزِلَ عَلَيْهِ اللَّيْلَةَ قُرْآنٌ، وَقَدْ أُمِرَ أَنْ يَسْتَقْبِلَ الْكَعْبَةَ فَاسْتَقْبِلُوهَا، وَكَانَتْ وُجُوهُهُمْ إِلَى الشَّأْمِ، فَاسْتَدَارُوا إِلَى الْكَعْبَةِ.
Бизга Абдуллаҳ ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас, Абдуллаҳ ибн Динордан, у Абдуллаҳ ибн Умардан хабар берди, у деди: Одамлар Қубода бомдод намозида (турган) эдилар, шунда уларга бир келувчи келиб: «Албатта, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бу кеча Қуръан нозил қилинди ва у кишига Каъбага юзланиш буюрилди; шу сабабли унга юзланинглар,» деди. Уларнинг юзлари Шом томонда эди; шунда улар Каъба томонга айланишди.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ شُعْبَةَ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ صَلَّى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ خَمْسًا فَقَالُوا أَزِيدَ فِي الصَّلاَةِ قَالَ " وَمَا ذَاكَ ". قَالُوا صَلَّيْتَ خَمْسًا. فَثَنَى رِجْلَيْهِ وَسَجَدَ سَجْدَتَيْنِ.
Бизга Мусаддад ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё, Шуъбадан, у ал-Ҳакамдан, у Иброҳимдан, у Алқамадан, у Абдуллаҳдан ривоят қилди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешинни беш (ракаат) ўқидилар. Улар: «Намозга (ракаат) зиёда қилиндими?» дедилар. У: «У нима?» дедилар. Улар: «Сен беш (ракаат) ўқидинг,» дедилар. Шунда у киши оёқларини букиб (қайтариб), икки сажда қилдилар.