حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي يَزِيدُ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ قَالَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَلِّمْنِي دُعَاءً أَدْعُو بِهِ فِي صَلاَتِي. قَالَ " قُلِ اللَّهُمَّ إِنِّي ظَلَمْتُ نَفْسِي ظُلْمًا كَثِيرًا، وَلاَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ إِلاَّ أَنْتَ، فَاغْفِرْ لِي مَغْفِرَةً مِنْ عِنْدِكَ، وَارْحَمْنِي، إِنَّكَ أَنْتَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ ". وَقَالَ عَمْرٌو عَنْ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، إِنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو، قَالَ أَبُو بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Абдуллаҳ ибн Юсуф, Лайсдан: Менга Язид, у Абул Хайрдан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан, у Абу Бакр Сиддиқдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга: Менга намозимда айтадиган бир дуони ўргатинг, деди. У: «Айт: Аллаҳумма инни заламту нафси зулман касиран, ва ла яғфируз-зунуба илла анта, фағфир ли мағфиратан мин индика, варҳамни, иннака антал ғафурур-роҳим (Аллаҳим, мен нафсимга кўп зулм қилдйм, гуноҳларни Сендан бошқа ҳеч ким мағфират қилмайди, бас, мени Ўз ҳузурингдан бир мағфират билан мағфират қил ва менга раҳм қил, чунки Сен — Мағфират қилувчи, Раҳмлидирсан)» дедилар. Амр Язиддан, у Абул Хайрдан: У Абдуллаҳ ибн Амрни эшитди: Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга (айтди) (деди).
حَدَّثَنَا عَلِيٌّ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ سُعَيْرٍ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، {وَلاَ تَجْهَرْ بِصَلاَتِكَ وَلاَ تُخَافِتْ بِهَا} أُنْزِلَتْ فِي الدُّعَاءِ.
Али, Молик ибн Суъайрдан: Бизга Ҳишом ибн Урва, у отасидан, у Оишадан ривоят қилади: «Намозингда (қироатда) баланд овоз чиқарма, сирни (жуда) паст ҳам қилма» (ояти) дуо ҳақида нозил бўлди.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كُنَّا نَقُولُ فِي الصَّلاَةِ السَّلاَمُ عَلَى اللَّهِ، السَّلاَمُ عَلَى فُلاَنٍ. فَقَالَ لَنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ " إِنَّ اللَّهَ هُوَ السَّلاَمُ، فَإِذَا قَعَدَ أَحَدُكُمْ فِي الصَّلاَةِ فَلْيَقُلِ التَّحِيَّاتُ لِلَّهِ إِلَى قَوْلِهِ الصَّالِحِينَ. فَإِذَا قَالَهَا أَصَابَ كُلَّ عَبْدٍ لِلَّهِ فِي السَّمَاءِ وَالأَرْضِ صَالِحٍ، أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ. ثُمَّ يَتَخَيَّرُ مِنَ الثَّنَاءِ مَا شَاءَ ".
Усмон ибн Абу Шайба, Жарирдан, у Мансурдан, у Абу Воилдан, у Абдуллаҳдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: У: Биз намозда: Аллаҳга салом бўлсин, фалонга салом бўлсин, дер эдик. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни бизга: «Албатта Аллаҳ — Саломдир. Бас, сизлардан бирингиз намозда ўтирса, Ат-таҳийяту лиллаҳи (деб) — унинг «ас-солиҳийн» сўзигача (айтсин). Буни айтса, осмон ва ердаги ҳар бир солиҳ бандага (саломи) етади. Ашҳаду ан ла илаҳа иллаллаҳ ва ашҳаду анна Муҳаммадан абдуҳу ва расулуҳу. Сўнг сано(мақтов)дан хоҳлаганини танласин» дедилар.