حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي يَزِيدُ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ قَالَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَلِّمْنِي دُعَاءً أَدْعُو بِهِ فِي صَلاَتِي. قَالَ " قُلِ اللَّهُمَّ إِنِّي ظَلَمْتُ نَفْسِي ظُلْمًا كَثِيرًا، وَلاَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ إِلاَّ أَنْتَ، فَاغْفِرْ لِي مَغْفِرَةً مِنْ عِنْدِكَ، وَارْحَمْنِي، إِنَّكَ أَنْتَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ ". وَقَالَ عَمْرٌو عَنْ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، إِنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو، قَالَ أَبُو بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Абдуллаҳ ибн Юсуф, Лайсдан: Менга Язид, у Абул Хайрдан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан, у Абу Бакр Сиддиқдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга: Менга намозимда айтадиган бир дуони ўргатинг, деди. У: «Айт: Аллаҳумма инни заламту нафси зулман касиран, ва ла яғфируз-зунуба илла анта, фағфир ли мағфиратан мин индика, варҳамни, иннака антал ғафурур-роҳим (Аллаҳим, мен нафсимга кўп зулм қилдйм, гуноҳларни Сендан бошқа ҳеч ким мағфират қилмайди, бас, мени Ўз ҳузурингдан бир мағфират билан мағфират қил ва менга раҳм қил, чунки Сен — Мағфират қилувчи, Раҳмлидирсан)» дедилар. Амр Язиддан, у Абул Хайрдан: У Абдуллаҳ ибн Амрни эшитди: Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга (айтди) (деди).