حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ، أَنَّهُ قَالَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلِّمْنِي دُعَاءً أَدْعُو بِهِ فِي صَلاَتِي قَالَ " قُلِ اللَّهُمَّ إِنِّي ظَلَمْتُ نَفْسِي ظُلْمًا كَثِيرًا وَلاَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ إِلاَّ أَنْتَ فَاغْفِرْ لِي مَغْفِرَةً مِنْ عِنْدِكَ وَارْحَمْنِي إِنَّكَ أَنْتَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ وَهُوَ حَدِيثُ لَيْثِ بْنِ سَعْدٍ وَأَبُو الْخَيْرِ اسْمُهُ مَرْثَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْيَزَنِيُّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга ал-Лайс, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абул-Хайрдан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан, у Абу Бакр ас-Сиддиқдан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Менга намозимда дуо қиладиган бир дуо ўргатинг,» деди. У: «Аллаҳумма инний заламту нафсий зулман касийран ва ла яғфируз-зунуба илла анта фағфирлий мағфиратан мин индика варҳамний иннака антал-Ғафурур-Роҳийм (Эй Аллаҳ, мен ўзимга кўп зулм қилдим, гуноҳларни Сендан ўзга ҳеч ким кечирмайди, бас, мени Ўз ҳузурингдан бўлган магфират билан кечиргин ва менга раҳм қилгин, албатта, Сен кечирувчи, меҳрибонсан)» дегин,» дедилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир, у Лайс ибн Саъднинг ҳадисидир. Абул-Хайрнинг исми Марсад ибн Абдуллаҳ ал-Язанийдир.