حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ ـ رضى الله عنه ـ. أَنَّهُ قَالَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلِّمْنِي دُعَاءً أَدْعُو بِهِ فِي صَلاَتِي. قَالَ " قُلِ اللَّهُمَّ إِنِّي ظَلَمْتُ نَفْسِي ظُلْمًا كَثِيرًا ��َلاَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ إِلاَّ أَنْتَ، فَاغْفِرْ لِي مَغْفِرَةً مِنْ عِنْدِكَ، وَارْحَمْنِي إِنَّكَ أَنْتَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ ".
Қутайба ибн Саъид бизга айтди: Лайс бизга айтди, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абул-Хайрдан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан, у Абу Бакр Сиддиқ розияллаҳу анҳудан: У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга: ‹Менга намозимда дуо қиладиган бир дуони ўргатинг›, деди. У зот: «Айт: ‹Аллаҳумма инни золамту нафси зулман касиран, ва ла яғфируз-зунуба илла анта, фағфир ли мағфиратан мин индика, варҳамни, иннака антал-ғафурур-роҳим (Аллаҳим, мен ўзимга кўп зулм қилдим, гуноҳларни Сендан ўзга кечмайди, шундай экан, мени Ўз ҳузурингдан мағфират қил ва менга раҳм қил, албатта Сен мағфират қилувчи, раҳмли Зотсан)›», дедилар.