حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ سُمَىٍّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ قَالَ سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ. فِي يَوْمٍ مِائَةَ مَرَّةٍ حُطَّتْ خَطَايَاهُ، وَإِنْ كَانَتْ مِثْلَ زَبَدِ الْبَحْرِ ".
Абдуллаҳ ибн Маслама, Моликдан, у Сумаййдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким бир кунда юз марта: Субҳаналлаҳи ва биҳамдиҳи, деса, унинг хатолари — денгиз кўпигидек (кўп) бўлса ҳам — тўкилади (кечилади)» дедилар.
حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ عُمَارَةَ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " كَلِمَتَانِ خَفِيفَتَانِ عَلَى اللِّسَانِ، ثَقِيلَتَانِ فِي الْمِيزَانِ، حَبِيبَتَانِ إِلَى الرَّحْمَنِ، سُبْحَانَ اللَّهِ الْعَظِيمِ، سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ ".
Зуҳайр ибн Ҳарб, Ибн Фузайлдан, у Уморадан, у Абу Зуръадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилади: «Икки калима борки, тилда енгил, мезонда оғир, Раҳмонга севимлидир: Субҳаналлаҳил азим, Субҳаналлаҳи ва биҳамдиҳи (Буюк Аллаҳ поктир; Аллаҳга ҳамд билан, У поктир)» дедилар.