Етмиш минг киши ҳисобсиз жаннатга киради

Qalb yumshatish · 5 ҳадис

باب يَدْخُلُ الْجَنَّةَ سَبْعُونَ أَلْفًا بِغَيْرِ حِسَابٍ

حَدَّثَنَا عِمْرَانُ بْنُ مَيْسَرَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، حَدَّثَنَا حُصَيْنٌ،‏.‏ وَحَدَّثَنِي أَسِيدُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ حُصَيْنٍ، قَالَ كُنْتُ عِنْدَ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ فَقَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ عُرِضَتْ عَلَىَّ الأُمَمُ، فَأَخَذَ النَّبِيُّ يَمُرُّ مَعَهُ الأُمَّةُ، وَالنَّبِيُّ يَمُرُّ مَعَهُ النَّفَرُ، وَالنَّبِيُّ يَمُرُّ مَعَهُ الْعَشَرَةُ، وَالنَّبِيُّ يَمُرُّ مَعَهُ الْخَمْسَةُ، وَالنَّبِيُّ يَمُرُّ وَحْدَهُ، فَنَظَرْتُ فَإِذَا سَوَادٌ كَثِيرٌ قُلْتُ يَا جِبْرِيلُ هَؤُلاَءِ أُمَّتِي قَالَ لاَ وَلَكِنِ انْظُرْ إِلَى الأُفُقِ‏.‏ فَنَظَرْتُ فَإِذَا سَوَادٌ كَثِيرٌ‏.‏ قَالَ هَؤُلاَءِ أُمَّتُكَ، وَهَؤُلاَءِ سَبْعُونَ أَلْفًا قُدَّامَهُمْ، لاَ حِسَابَ عَلَيْهِمْ وَلاَ عَذَابَ‏.‏ قُلْتُ وَلِمَ قَالَ كَانُوا لاَ يَكْتَوُونَ، وَلاَ يَسْتَرْقُونَ، وَلاَ يَتَطَيَّرُونَ، وَعَلَى رَبِّهِمْ يَتَوَكَّلُونَ ‏"‏‏.‏ فَقَامَ إِلَيْهِ عُكَّاشَةُ بْنُ مِحْصَنٍ فَقَالَ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ‏.‏ قَالَ ‏"‏ اللَّهُمَّ اجْعَلْهُ مِنْهُمْ ‏"‏‏.‏ ثُمَّ قَامَ إِلَيْهِ رَجُلٌ آخَرُ قَالَ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ‏.‏ قَالَ ‏"‏ سَبَقَكَ بِهَا عُكَّاشَةُ ‏"‏‏.‏

Ибн Аббос айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: "Менга умматлар кўрсатилди. Бир набий ўтиб кетарди — у билан уммат (кўп одам); бир набий — у билан бир неча киши; бир набий — у билан ўн киши; бир набий — у билан беш киши; бир набий — ёлғиз ўзи ўтарди. Мен қарадим, бирдан кўп қоралик (оломон). Мен: Ей Жаброил, булар менинг умматимми? дедим. У: Йўқ, лекин уфққа қараъ деди. Мен қарадим, бирдан кўп қоралик. У: Булар сенинг умматинг, ва буларнинг олдида етмиш минг (киши) бордирки, уларга на ҳисоб, на азоб боръ деди. Мен: Нега? дедим. У: Улар доғлаш (куйдириб даволаниш) қилмасдилар, дуо ўқитиб даволанишни сўрамасдилар, фол (шумлик) қилмасдилар ва Роббиларига таваккул қилардиларъ деди." Шунда Уккоша ибн Миҳсан унга томон туриб: "Аллаҳга дуо қил, мени улардан қилсин" деди. Деди: "Аллаҳумма, уни улардан қил." Кейин бошқа бир киши унга томон туриб: "Аллаҳга дуо қил, мени улардан қилсин" деди. Деди: "Буни Уккоша сендан ўзиб кетди."

حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ أَسَدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، حَدَّثَهُ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏"‏ يَدْخُلُ مِنْ أُمَّتِي زُمْرَةٌ هُمْ سَبْعُونَ أَلْفًا، تُضِيءُ وُجُوهُهُمْ إِضَاءَةَ الْقَمَرِ لَيْلَةَ الْبَدْرِ ‏"‏‏.‏ وَقَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَقَامَ عُكَّاشَةُ بْنُ مِحْصَنٍ الأَسَدِيُّ يَرْفَعُ نَمِرَةً عَلَيْهِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ‏.‏ قَالَ ‏"‏ اللَّهُمَّ اجْعَلْهُ مِنْهُمْ ‏"‏‏.‏ ثُمَّ قَامَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ سَبَقَكَ عُكَّاشَةُ ‏"‏‏.‏

Абу Ҳурайра Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитди: "Менинг умматимдан бир гуруҳ — улар етмиш минг — кирадиларки, уларнинг юзлари тўлин ой кечасидаги ой ёғдусидек ёришади." Абу Ҳурайра деди: Шунда Уккоша ибн Миҳсан ал-Асадий устидаги намирани (матосини) кўтариб туриб: "Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга дуо қил, мени улардан қилсин" деди. Деди: "Аллаҳумма, уни улардан қил." Кейин Ансордан бир киши туриб: "Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга дуо қил, мени улардан қилсин" деди. Деди: "Буни Уккоша сендан ўзиб кетди."

حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا أَبُو غَسَّانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لَيَدْخُلَنَّ الْجَنَّةَ مِنْ أُمَّتِي سَبْعُونَ أَلْفًا أَوْ سَبْعُمِائَةِ أَلْفٍ ـ شَكَّ فِي أَحَدِهِمَا ـ مُتَمَاسِكِينَ، آخِذٌ بَعْضُهُمْ بِبَعْضٍ، حَتَّى يَدْخُلَ أَوَّلُهُمْ وَآخِرُهُمُ الْجَنَّةَ، وَوُجُوهُهُمْ عَلَى ضَوْءِ الْقَمَرِ لَيْلَةَ الْبَدْرِ ‏"‏‏.‏

Саҳл ибн Саъд айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: "Менинг умматимдан етмиш минг ёки етти юз минг — (равоийлардан бири шубҳа қилди) — бир-бирига ушлашиб, бири иккинчисини ушлаб кирадики, то биринчиси ва охиргиси жаннатга киргунча. Уларнинг юзлари тўлин ой кечасидаги ой ёғдуси (устида)дир."

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا نَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا دَخَلَ أَهْلُ الْجَنَّةِ الْجَنَّةَ، وَأَهْلُ النَّارِ النَّارَ، ثُمَّ يَقُومُ مُؤَذِّنٌ بَيْنَهُمْ يَا أَهْلَ النَّارِ لاَ مَوْتَ، وَيَا أَهْلَ الْجَنَّةِ لاَ مَوْتَ، خُلُودٌ ‏"‏‏.‏

Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): Деди: "Жаннат аҳли жаннатга, дўзах аҳли дўзахга кирганида, кейин улар ўртасида бир мунодий туради: Ей дўзах аҳли, ўлим йўқ! Эй жаннат аҳли, ўлим йўқ! Абадийлик (хулуд)!"

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ يُقَالُ لأَهْلِ الْجَنَّةِ خُلُودٌ لاَ مَوْتَ‏.‏ وَلأَهْلِ النَّارِ يَا أَهْلَ النَّارِ خُلُودٌ لاَ مَوْتَ ‏"‏‏.‏

Абу Ҳурайра айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: "Жаннат аҳлига: Абадийлик, ўлим йўқъ дейилади; дўзах аҳлига: Ей дўзах аҳли, абадийлик, ўлим йўқъ дейилади."