حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تُنْكَحُ الْبِكْرُ حَتَّى تُسْتَأْذَنَ، وَلاَ الثَّيِّبُ حَتَّى تُسْتَأْمَرَ ". فَقِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ إِذْنُهَا قَالَ " إِذَا سَكَتَتْ ". وَقَالَ بَعْضُ النَّاسِ إِنْ لَمْ تُسْتَأْذَنِ الْبِكْرُ وَلَمْ تَزَوَّجْ. فَاحْتَالَ رَجُلٌ فَأَقَامَ شَاهِدَىْ زُورٍ أَنَّهُ تَزَوَّجَهَا بِرِضَاهَا، فَأَثْبَتَ الْقَاضِي نِكَاحَهَا، وَالزَّوْجُ يَعْلَمُ أَنَّ الشَّهَادَةَ بَاطِلَةٌ، فَلاَ بَأْسَ أَنْ يَطَأَهَا، وَهْوَ تَزْوِيجٌ صَحِيحٌ.
Абу Ҳурайра Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): Деди: "Бикр — изн сўралмагунига (сўраб) уйлантирилмайди; сойиба — амри сўралмагунига уйлантирилмайди." Айтилди: "Эй Расулуллаҳ, унинг изни қандай?" Деди: "Жим турса (изндир)." Баъзи одамлар (ҳийла қилувчилар): "Агар бикр изн сўралмай (уйлантирилса) ва у уйланмаса, бир киши ҳийла қилиб, у (қиз)нинг розилиги билан унга уйланганини (тасдиқлайдиган) икки ёлғон гувоҳ келтирса, қози никоҳини тасдиқлайди, куёв эса гувоҳлик ботил эканини билса ҳам, унга (хотинга) яқинлашиши зарари йўқ, бу саҳиҳ никоҳдир" деди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ، أَنَّ امْرَأَةً، مِنْ وَلَدِ جَعْفَرٍ تَخَوَّفَتْ أَنْ يُزَوِّجَهَا وَلِيُّهَا وَهْىَ كَارِهَةٌ فَأَرْسَلَتْ إِلَى شَيْخَيْنِ مِنَ الأَنْصَارِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَمُجَمِّعٍ ابْنَىْ جَارِيَةَ قَالاَ فَلاَ تَخْشَيْنَ، فَإِنَّ خَنْسَاءَ بِنْتَ خِذَامٍ أَنْكَحَهَا أَبُوهَا وَهْىَ كَارِهَةٌ، فَرَدَّ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ذَلِكَ. قَالَ سُفْيَانُ وَأَمَّا عَبْدُ الرَّحْمَنِ فَسَمِعْتُهُ يَقُولُ عَنْ أَبِيهِ إِنَّ خَنْسَاءَ.
Қосим (ривоят қилди): Жаъфарнинг фарзандларидан бир аёл — валийси уни ўзи хоҳламасдан уйлантириб қўйишидан қўрқди. Ансордан икки шайхга — Абдураҳмон ва Мужаммиъ ибн Жорияга — (хабар) юборди. Улар: "Қўрқма, чунки Ханса бинт Хизомни отаси ўзи хоҳламасдан уйлантирган эди, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буни рад қилди" дедилар. Суфён: "Абдураҳмонни эса мен уни отасидан «Албатта Ханса» (деганини) эшитдим" деди.
حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تُنْكَحُ الأَيِّمُ حَتَّى تُسْتَأْمَرَ، وَلاَ تُنْكَحُ الْبِكْرُ حَتَّى تُسْتَأْذَنَ ". قَالُوا كَيْفَ إِذْنُهَا قَالَ " أَنْ تَسْكُتَ ". وَقَالَ بَعْضُ النَّاسِ إِنِ احْتَالَ إِنْسَانٌ بِشَاهِدَىْ زُورٍ عَلَى تَزْوِيجِ امْرَأَةٍ ثَيِّبٍ بِأَمْرِهَا، فَأَثْبَتَ الْقَاضِي نِكَاحَهَا إِيَّاهُ، وَالزَّوْجُ يَعْلَمُ أَنَّهُ لَمْ يَتَزَوَّجْهَا قَطُّ، فَإِنَّهُ يَسَعُهُ هَذَا النِّكَاحُ، وَلاَ بَأْسَ بِالْمُقَامِ لَهُ مَعَهَا.
Абу Ҳурайра айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: "Аййим (эрсиз/сойиба аёл) — амри сўралмагунига уйлантирилмайди; бикр — изн сўралмагунига уйлантирилмайди." Улар: "Унинг изни қандай?" дедилар. Деди: "Жим туриши." Баъзи одамлар (ҳийла қилувчилар): "Агар бир инсон — сойиба аёлни унинг амри (розилиги) билан уйланганига — икки ёлғон гувоҳ билан ҳийла қилса, қози унга никоҳини тасдиқлайди, куёв эса у билан ҳеч қачон уйланмаганини билса ҳам, бу никоҳ унга кенг (жоиз), у билан туришда зарар йўқ" деди.
حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ ذَكْوَانَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْبِكْرُ تُسْتَأْذَنُ ". قُلْتُ إِنَّ الْبِكْرَ تَسْتَحْيِي قَالَ " إِذْنُهَا صُمَاتُهَا ". وَقَالَ بَعْضُ النَّاسِ إِنْ هَوِيَ رَجُلٌ جَارِيَةً يَتِيمَةً أَوْ بِكْرًا، فَأَبَتْ فَاحْتَالَ فَجَاءَ بِشَاهِدَىْ زُورٍ عَلَى أَنَّهُ تَزَوَّجَهَا، فَأَدْرَكَتْ فَرَضِيَتِ الْيَتِيمَةُ، فَقَبِلَ الْقَاضِي شَهَادَةَ الزُّورِ، وَالزَّوْجُ يَعْلَمُ بِبُطْلاَنِ ذَلِكَ، حَلَّ لَهُ الْوَطْءُ.
Оиша (розияллаҳу анҳо) айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: "Бикр — изн сўралади." Мен: "Бикр уялади-ку" дедим. Деди: "Унинг изни — жим туришидир." Баъзи одамлар (ҳийла қилувчилар): "Агар бир киши етима ёки бикр чўрини яхши кўриб, у рад қилса, ҳийла қилиб, унга уйланганини (тасдиқлайдиган) икки ёлғон гувоҳ келтирса, етима (қиз) (балоғатга) етиб рози бўлса, қози ёлғон гувоҳликни қабул қилса, куёв эса унинг ботил эканини билса ҳам, унга яқинлашиш ҳалол бўлди" деди.