حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تُنْكَحُ الْبِكْرُ حَتَّى تُسْتَأْذَنَ، وَلاَ الثَّيِّبُ حَتَّى تُسْتَأْمَرَ ". فَقِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ إِذْنُهَا قَالَ " إِذَا سَكَتَتْ ". وَقَالَ بَعْضُ النَّاسِ إِنْ لَمْ تُسْتَأْذَنِ الْبِكْرُ وَلَمْ تَزَوَّجْ. فَاحْتَالَ رَجُلٌ فَأَقَامَ شَاهِدَىْ زُورٍ أَنَّهُ تَزَوَّجَهَا بِرِضَاهَا، فَأَثْبَتَ الْقَاضِي نِكَاحَهَا، وَالزَّوْجُ يَعْلَمُ أَنَّ الشَّهَادَةَ بَاطِلَةٌ، فَلاَ بَأْسَ أَنْ يَطَأَهَا، وَهْوَ تَزْوِيجٌ صَحِيحٌ.
Абу Ҳурайра Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): Деди: "Бикр — изн сўралмагунига (сўраб) уйлантирилмайди; сойиба — амри сўралмагунига уйлантирилмайди." Айтилди: "Эй Расулуллаҳ, унинг изни қандай?" Деди: "Жим турса (изндир)." Баъзи одамлар (ҳийла қилувчилар): "Агар бикр изн сўралмай (уйлантирилса) ва у уйланмаса, бир киши ҳийла қилиб, у (қиз)нинг розилиги билан унга уйланганини (тасдиқлайдиган) икки ёлғон гувоҳ келтирса, қози никоҳини тасдиқлайди, куёв эса гувоҳлик ботил эканини билса ҳам, унга (хотинга) яқинлашиши зарари йўқ, бу саҳиҳ никоҳдир" деди.