حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، وَالْقَاسِمِ التَّمِيمِيِّ، عَنْ زَهْدَمٍ، قَالَ كَانَ بَيْنَ هَذَا الْحَىِّ مِنْ جُرْمٍ وَبَيْنَ الأَشْعَرِيِّينَ وُدٌّ وَإِخَاءٌ، فَكُنَّا عِنْدَ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ فَقُرِّبَ إِلَيْهِ الطَّعَامُ فِيهِ لَحْمُ دَجَاجٍ، وَعِنْدَهُ رَجُلٌ مِنْ بَنِي تَيْمِ اللَّهِ كَأَنَّهُ مِنَ الْمَوَالِي، فَدَعَاهُ إِلَيْهِ فَقَالَ إِنِّي رَأَيْتُهُ يَأْكُلُ شَيْئًا ف��قَذِرْتُهُ، فَحَلَفْتُ لاَ آكُلُهُ. فَقَالَ هَلُمَّ فَلأُحَدِّثْكَ عَنْ ذَاكَ، إِنِّي أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي نَفَرٍ مِنَ الأَشْعَرِيِّينَ نَسْتَحْمِلُهُ قَالَ " وَاللَّهِ لاَ أَحْمِلُكُمْ وَمَا عِنْدِي مَا أَحْمِلُكُمْ ". فَأُتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِنَهْبِ إِبِلٍ فَسَأَلَ عَنَّا فَقَالَ " أَيْنَ النَّفَرُ الأَشْعَرِيُّونَ ". فَأَمَرَ لَنَا بِخَمْسِ ذَوْدٍ غُرِّ الذُّرَى، ثُمَّ انْطَلَقْنَا قُلْنَا مَا صَنَعْنَا حَلَفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ يَحْمِلُنَا، وَمَا عِنْدَهُ مَا يَحْمِلُنَا، ثُمَّ حَمَلَنَا، تَغَفَّلْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمِينَهُ، وَاللَّهِ لاَ نُفْلِحُ أَبَدًا، فَرَجَعْنَا إِلَيْهِ فَقُلْنَا لَهُ فَقَالَ " لَسْتُ أَنَا أَحْمِلُكُمْ، وَلَكِنَّ اللَّهَ حَمَلَكُمْ، إِنِّي وَاللَّهِ لاَ أَحْلِفُ عَلَى يَمِينٍ فَأَرَى غَيْرَهَا خَيْرًا مِنْهَا، إِلاَّ أَتَيْتُ الَّذِي هُوَ خَيْرٌ مِنْهُ، وَتَحَلَّلْتُهَا ".
Заҳдам айтди: Мана шу Журм қабиласи билан Ашъарийлар орасида дўстлик ва биродарлик бор эди. Биз Абу Мусо ал-Ашъарийнинг олдида эдик, унга таом яқинлаштирилди — унда товуқ гўшти бор эди. Унинг янида Бану Таймуллаҳдан бир киши — гўё мавлолардан (хизматчи)дек — (бор) эди. (Абу Мусо) уни (еишга) чақирди. У: "Мен уни (товуқни) бир нарса еб турганини кўрдим ва ундан жиркандим, шунинг учун уни емасликка қасам ичдим" деди. (Абу Мусо): "Кел, мен сенга бу ҳақда айтиб бераман. Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига Ашъарийлардан бир неча киши билан — ундан улов (туя) сўраб — келдим. У: ‹Валлаҳи, мен сизларни миндираолдирмайман, менда сизларни миндирадиган (улов) ҳам йўқ› деди. Кейин Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га (ғанимат) туялар келтирилди. У биз ҳақимизда сўради ва: ‹Ашъарийлардан бўлган жамоа қаерда?› деди ва бизга — энг яхши (оқ ўркачли) бешта туя буюрди. Кейин биз кетдик ва: ‹Биз нима қилдик?! Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни миндирмасликка қасам ичди, ва унда бизни миндирадиган (улов) йўқ эди, кейин у бизни миндирди; биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни қасамидан ғофил (унутган) қолдирдик; валлаҳи, биз ҳеч қачон нажот топмаймиз› дедик ва унга қайтдик. Биз унга (шуни) айтдик. У: ‹Сизни мен миндирмадим, балки Аллаҳ сизни миндирди. Валлаҳи, мен бир қасам ичиб, ундан бошқасини ундан яхшироқ деб кўрсам, албатта ундан яхшироқ бўлганини қиламан ва уни (қасамни) ечаман (каффорат бераман)› деди" деди.
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا قُرَّةُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو جَمْرَةَ الضُّبَعِيُّ، قُلْتُ لاِبْنِ عَبَّاسٍ فَقَالَ قَدِمَ وَفْدُ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا إِنَّ بَيْنَنَا وَبَيْنَكَ الْمُشْرِكِينَ مِنْ مُضَرَ، وَإِنَّا لاَ نَصِلُ إِلَيْكَ إِلاَّ فِي أَشْهُرٍ حُرُمٍ، فَمُرْنَا بِجُمَلٍ مِنَ الأَمْرِ، إِنْ عَمِلْنَا بِهِ دَخَلْنَا الْجَنَّةَ، وَنَدْعُو إِلَيْهَا مَنْ وَرَاءَنَا. قَالَ " آمُرُكُمْ بِأَرْبَعٍ وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ، آمُرُكُمْ بِالإِيمَانِ بِاللَّهِ، وَهَلْ تَدْرُونَ مَا الإِيمَانُ بِاللَّهِ شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَإِقَامُ الصَّلاَةِ، وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ، وَتُعْطُوا مِنَ الْمَغْنَمِ الْخُمُسَ، وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ لاَ تَشْرَبُوا فِي الدُّبَّاءِ، وَالنَّقِيرِ، وَالظُّرُوفِ الْمُزَفَّتَةِ، وَالْحَنْتَمَةِ ".
Ибн Аббос (ривоят қилди): Абдулқайс элчилари Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: "Биз билан сенинг орангда Музар(дан) бўлган мушриклар (бор); биз сенга фақат ҳаром ойларда етиб кела оламиз; бизга жамловчи бир иш буюрки, биз уни қилсак, жаннатга кирамиз ва орқамиздагиларни унга даъват қиламиз" дедилар. У: "Мен сизларга тўрт нарсани буюраман ва тўрт нарсадан қайтараман. Сизларга Аллаҳга иймон келтиришни буюраман — Аллаҳга иймон нима эканини биласизми? Ла илаҳа иллаллаҳ(ка) гувоҳлик бериш, намозни барпо қилиш, закот бериш ва ғаниматдан бешдан бирини беришингиз. Ва сизларни тўрт нарсадан қайтараман: дабба (қовоқ идиш), нақир (ўйилган ёғоч идиш), смолали идишлар ва ҳантамада (сопол идишда) ичмасликка" деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ أَصْحَابَ هَذِهِ الصُّوَرِ يُعَذَّبُونَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ، وَيُقَالُ لَهُمْ أَحْيُوا مَا خَلَقْتُمْ ".
Оиша (розияллаҳу анҳо) (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Албатта мана шу суратларни (жонзот тасвирларини чизганлар) соҳиблари қиёмат куни азобланадилар ва уларга: ‹Сиз яратган(нарса)ни тирилтиринглар› дейилади" деди.
حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ أَصْحَابَ هَذِهِ الصُّوَرِ يُعَذَّبُونَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ، وَيُقَالُ لَهُمْ أَحْيُوا مَا خَلَقْتُمْ ".
Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо) айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Албатта мана шу суратларнинг соҳиблари қиёмат куни азобланадилар ва уларга: ‹Сиз яратган(нарса)ни тирилтиринглар› дейилади" деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ عُمَارَةَ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَمَنْ أَظْلَمُ مِمَّنْ ذَهَبَ يَخْلُقُ كَخَلْقِي، فَلْيَخْلُقُوا ذَرَّةً، أَوْ لِيَخْلُقُوا حَبَّةً أَوْ شَعِيرَةً ".
Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) айтди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: "Аллаҳ азза ва жалла: ‹Менинг яратишимдек яратмоқчи бўлган кишидан кўра ким золимроқ? Бас, улар бир зарра яратсинлар, ёки бир дон, ёки бир арпа яратсинлар› деди" деганини эшитдим.