حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا قُرَّةُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو جَمْرَةَ الضُّبَعِيُّ، قُلْتُ لاِبْنِ عَبَّاسٍ فَقَالَ قَدِمَ وَفْدُ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا إِنَّ بَيْنَنَا وَبَيْنَكَ الْمُشْرِكِينَ مِنْ مُضَرَ، وَإِنَّا لاَ نَصِلُ إِلَيْكَ إِلاَّ فِي أَشْهُرٍ حُرُمٍ، فَمُرْنَا بِجُمَلٍ مِنَ الأَمْرِ، إِنْ عَمِلْنَا بِهِ دَخَلْنَا الْجَنَّةَ، وَنَدْعُو إِلَيْهَا مَنْ وَرَاءَنَا. قَالَ " آمُرُكُمْ بِأَرْبَعٍ وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ، آمُرُكُمْ بِالإِيمَانِ بِاللَّهِ، وَهَلْ تَدْرُونَ مَا الإِيمَانُ بِاللَّهِ شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَإِقَامُ الصَّلاَةِ، وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ، وَتُعْطُوا مِنَ الْمَغْنَمِ الْخُمُسَ، وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ لاَ تَشْرَبُوا فِي الدُّبَّاءِ، وَالنَّقِيرِ، وَالظُّرُوفِ الْمُزَفَّتَةِ، وَالْحَنْتَمَةِ ".
Ибн Аббос (ривоят қилди): Абдулқайс элчилари Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: "Биз билан сенинг орангда Музар(дан) бўлган мушриклар (бор); биз сенга фақат ҳаром ойларда етиб кела оламиз; бизга жамловчи бир иш буюрки, биз уни қилсак, жаннатга кирамиз ва орқамиздагиларни унга даъват қиламиз" дедилар. У: "Мен сизларга тўрт нарсани буюраман ва тўрт нарсадан қайтараман. Сизларга Аллаҳга иймон келтиришни буюраман — Аллаҳга иймон нима эканини биласизми? Ла илаҳа иллаллаҳ(ка) гувоҳлик бериш, намозни барпо қилиш, закот бериш ва ғаниматдан бешдан бирини беришингиз. Ва сизларни тўрт нарсадан қайтараман: дабба (қовоқ идиш), нақир (ўйилган ёғоч идиш), смолали идишлар ва ҳантамада (сопол идишда) ичмасликка" деди.