حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو جَمْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ قَدِمَ وَفْدُ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ هَذَا الْحَىَّ مِنْ رَبِيعَةَ قَدْ حَالَتْ بَيْنَنَا وَبَيْنَكَ كُفَّارُ مُضَرَ، وَلَسْنَا نَخْلُصُ إِلَيْكَ إِلاَّ فِي الشَّهْرِ الْحَرَامِ، فَمُرْنَا بِشَىْءٍ نَأْخُذُهُ عَنْكَ، وَنَدْعُو إِلَيْهِ مَنْ وَرَاءَنَا. قَالَ " آمُرُكُمْ بِأَرْبَعٍ، وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ الإِيمَانِ بِاللَّهِ وَشَهَادَةِ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ ـ وَعَقَدَ بِيَدِهِ هَكَذَا ـ وَإِقَامِ الصَّلاَةِ، وَإِيتَاءِ الزَّكَاةِ، وَأَنْ تُؤَدُّوا خُمُسَ مَا غَنِمْتُمْ، وَأَنْهَاكُمْ عَنِ الدُّبَّاءِ وَالْحَنْتَمِ وَالنَّقِيرِ وَالْمُزَفَّتِ ". وَقَالَ سُلَيْمَانُ وَأَبُو النُّعْمَانِ عَنْ حَمَّادٍ " الإِيمَانِ بِاللَّهِ شَهَادَةِ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ ".
Ҳажжож бизга айтди: Ҳаммод ибн Зайд бизга айтди: Абу Жамра бизга айтди: Мен Ибн Аббос розияллаҳу анҳумани шундай деганини эшитди: Абдул-Қайс вакиллари Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келдилар ва: ‹Ё Расулуллаҳ, биз — Робиа(қабиласи)дан бўлган бу маҳалла, биз билан сен орангда Музар кофирлари тўсиқ бўлиб турибди, биз сенга фақат ҳаром ойда етиб кела оламиз. Бизга бир нарсани буюр, биз уни сендан олиб, ортимиздагиларни ҳам унга чақирайлик› дедилар. У зот: «Сизларни тўрт (нарса)га буюраман ва тўрт (нарса)дан қайтараман: Аллаҳга иймон келтиришга ва ‹Ло илаҳа иллаллаҳ› деб гувоҳлик беришга — ва қўли билан шундай (бир бармоғини) тугди — намозни барпо қилишга, закотни беришга ва ўлжа олган нарсангизнинг бешдан бирини (хумус) адо этишга (буюраман). Ва сизларни дуббо (қовоқ идиш), ҳантам (сопол кўза), нақир (ўйилган хурмо танаси) ва музаффат ( смола суртилган идиш)дан (яъни уларда шароб тайёрлашдан) қайтараман» дедилар. Сулаймон ва Абун-Нуъмон Ҳаммоддан: «Аллаҳга иймон келтириш — ‹Ло илаҳа иллаллаҳ› деб гувоҳлик бериш» деди.