حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَأَلْفَاظُهُمْ، مُتَقَارِبَةٌ - قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، عَنْ شُعْبَةَ، وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، - عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، قَالَ كُنْتُ أُتَرْجِمُ بَيْنَ يَدَىِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَبَيْنَ النَّاسِ فَأَتَتْهُ امْرَأَةٌ تَسْأَلُهُ عَنْ نَبِيذِ الْجَرِّ، فَقَالَ إِنَّ وَفْدَ عَبْدِ الْقَيْسِ أَتَوْا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنِ الْوَفْدُ أَوْ مَنِ الْقَوْمُ " . قَالُوا رَبِيعَةُ . قَالَ " مَرْحَبًا بِالْقَوْمِ أَوْ بِالْوَفْدِ غَيْرَ خَزَايَا وَلاَ النَّدَامَى " . قَالَ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا نَأْتِيكَ مِنْ شُقَّةٍ بَعِيدَةٍ وَإِنَّ بَيْنَنَا وَبَيْنَكَ هَذَا الْحَىَّ مِنْ كُفَّارِ مُضَرَ وَإِنَّا لاَ نَسْتَطِيعُ أَنْ نَأْتِيَكَ إِلاَّ فِي شَهْرِ الْحَرَامِ فَمُرْنَا بِأَمْرٍ فَصْلٍ نُخْبِرْ بِهِ مَنْ وَرَاءَنَا نَدْخُلُ بِهِ الْجَنَّةَ . قَالَ فَأَمَرَهُمْ بِأَرْبَعٍ وَنَهَاهُمْ عَنْ أَرْبَعٍ . قَالَ أَمَرَهُمْ بِالإِيمَانِ بِاللَّهِ وَحْدَهُ . وَقَالَ " هَلْ تَدْرُونَ مَا الإِيمَانُ بِاللَّهِ " . قَالُوا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ " شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ وَإِقَامُ الصَّلاَةِ وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ وَصَوْمُ رَمَضَانَ وَأَنْ تُؤَدُّوا خُمُسًا مِنَ الْمَغْنَمِ " . وَنَهَاهُمْ عَنِ الدُّبَّاءِ وَالْحَنْتَمِ وَالْمُزَفَّتِ . قَالَ شُعْبَةُ وَرُبَّمَا قَالَ النَّقِيرِ . قَالَ شُعْبَةُ وَرُبَّمَا قَالَ الْمُقَيَّرِ . وَقَالَ " احْفَظُوهُ وَأَخْبِرُوا بِهِ مِنْ وَرَائِكُمْ " . وَقَالَ أَبُو بَكْرٍ فِي رِوَايَتِهِ " مَنْ وَرَاءَكُمْ " وَلَيْسَ فِي رِوَايَتِهِ الْمُقَيَّرِ .
Абу Жамра айтди: Мен Ибн Аббос билан одамлар орасида таржима қилар эдим. Унга бир аёл келиб, куза (сопол идиш) набизи (шарбати) ҳақида сўради. У: Абдулқайс элчилари Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Элчилар — ёки: қавм — кимлар?" деди. Улар: "Рабиа" дедилар. У: "Қавм — ёки: элчилар — хуш келибсиз, хорланмаган ва пушаймон бўлмаган ҳолда" деди. Улар: "Эй Расулуллаҳ, биз сенга узоқ масофадан келяпмиз; биз билан сенинг орангда Музар куффоридан бўлган мана шу (қабила) бор; биз сенга фақат ҳаром ойда кела оламиз; бизга ажратувчи (қатъий) бир иш буюрки, биз уни орқамиздагиларга хабар бериб, у билан жаннатга кирамиз" дедилар. У уларга тўрт нарсани буюрди ва тўрт нарсадан қайтарди. Уларга Аллаҳга — ягона — иймон келтиришни буюрди ва: "Аллаҳга иймон нима эканини биласизми?" деди. Улар: "Аллаҳ ва Расули билгувчироқ" дедилар. У: "Ла илаҳа иллаллаҳ ва Муҳаммад Аллаҳнинг Расули эканига гувоҳлик бериш, намозни барпо қилиш, закот бериш, рамазон рўзаси ва ғаниматдан бешдан бирини адо этишингиздир" деди. Ва уларни дабба, ҳантам ва смолали идишдан қайтарди. (Баъзан нақир, баъзан қатрон сурилган идишни ҳам айтди.) Ва: "Буни ёдда сақланглар ва орқангиздагиларга хабар беринглар" деди.