حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ عَبَّادٍ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ - وَقَالَ مُسَدَّدٌ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، وَهَذَا، حَدِيثُ سُلَيْمَانَ قَالَ - قَدِمَ وَفْدُ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا هَذَا الْحَىَّ مِنْ رَبِيعَةَ قَدْ حَالَ بَيْنَنَا وَبَيْنَكَ كُفَّارُ مُضَرَ وَلَسْنَا نَخْلُصُ إِلَيْكَ إِلاَّ فِي شَهْرٍ حَرَامٍ فَمُرْنَا بِشَىْءٍ نَأْخُذُ بِهِ وَنَدْعُو إِلَيْهِ مَنْ وَرَاءَنَا . قَالَ " آمُرُكُمْ بِأَرْبَعٍ وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ الإِيمَانُ بِاللَّهِ وَشَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ " . وَعَقَدَ بِيَدِهِ وَاحِدَةً . وَقَالَ مُسَدَّدٌ الإِيمَانُ بِاللَّهِ ثُمَّ فَسَّرَهَا لَهُمْ شَهَادَةَ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ " وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ وَإِقَامُ الصَّلاَةِ وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ وَأَنْ تُؤَدُّوا الْخُمُسَ مِمَّا غَنِمْتُمْ وَأَنْهَاكُمْ عَنِ الدُّبَّاءِ وَالْحَنْتَمِ وَالْمُزَفَّتِ وَالْمُقَيَّرِ " . وَقَالَ ابْنُ عُبَيْدٍ النَّقِيرِ مَكَانَ الْمُقَيَّرِ . وَقَالَ مُسَدَّدٌ وَالنَّقِيرِ وَالْمُقَيَّرِ وَلَمْ يَذْكُرِ الْمُزَفَّتِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ أَبُو جَمْرَةَ نَصْرُ بْنُ عِمْرَانَ الضُّبَعِيُّ .
Бизга Сулаймон ибн Ҳарб ва Муҳаммад ибн Убайд ҳадис айтиб: «Бизга Ҳаммод ҳадис айтди» дедилар; (ҳ) яна бизга Мусаддад, унга Аббод ибн Аббод Абу Жамрадан ҳадис айтди. У: «Мен Ибн Аббоснинг айтганини эшитдим — Мусаддад эса Ибн Аббосдан, деб айтди, бу Сулаймоннинг ҳадисидир — у деди: Абдул Қайс вакиллари Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келдилар ва: ‹Эй Расулуллаҳ, биз Робиа (қабиласи)нинг ушбу аҳлимиз, бизнинг билан сизнинг орангизда Музар кофирлари тўсиқ бўлиб турибди, биз сизга фақат ҳаром (уруш тақиқланган) ойда ета оламиз. Бизни бирор нарсага буюрингки, биз унга амал қилайлик ва ортимиздагиларни унга чақирайлик› дедилар. У: ‹Сизларни тўрт нарсага буюраман ва тўрт нарсадан қайтараман: Аллаҳга иймон келтириш ва Аллаҳдан бошқа илоҳ йўқлигига гувоҳлик бериш› деди ва қўли билан биттасини санаб кўрсатди. Мусаддад эса: ‹Аллаҳга иймон келтириш› деди, сўнг уни уларга: ‹Аллаҳдан бошқа илоҳ йўқлигига ва Муҳаммад Аллаҳнинг Расули эканига гувоҳлик бериш, намозни барпо қилиш, закот бериш ва ўлжа олган нарсаларингиздан бешдан бирини топширишларингиздир. Сизларни дуббо, ҳантам, музаффат ва муқайяр (қатронланган идиш)дан қайтараман› деди. Ибн Убайд муқайяр ўрнига нақир деди. Мусаддад эса: ‹нақир ва муқайяр› деди ва музаффатни зикр қилмади» деди. Абу Довуд айтди: Абу Жамра — Наср ибн Имрон ад-Дубаъийдир.