حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ قَدِمَ وَفْدُ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا مِنْ هَذَا الْحَىِّ مِنْ رَبِيعَةَ قَدْ حَالَتْ بَيْنَنَا وَبَيْنَكَ كُفَّارُ مُضَرَ، فَلَسْنَا نَخْلُصُ إِلَيْكَ إِلاَّ فِي كُلِّ شَهْرٍ حَرَامٍ، فَلَوْ أَمَرْتَنَا بِأَمْرٍ، نَأْخُذُهُ عَنْكَ، وَنُبَلِّغُهُ مَنْ وَرَاءَنَا. قَالَ " آمُرُكُمْ بِأَرْبَعٍ، وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ، الإِيمَانِ بِاللَّهِ شَهَادَةِ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَإِقَامِ الصَّلاَةِ وَإِيتَاءِ الزَّكَاةِ، وَأَنْ تُؤَدُّوا إِلَى اللَّهِ خُمْسَ مَا غَنِمْتُمْ، وَأَنْهَاكُمْ عَنِ الدُّبَّاءِ، وَالْحَنْتَمِ، وَالنَّقِيرِ، وَالْمُزَفَّتِ ".
Мусаддад бизга айтди, Ҳаммод бизга айтди, Абу Жамрадан, у деди: Ибн Аббос розияллаҳу анҳумони эшитдим, у дер эди: Абдулқайс вакиллари Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди ва: «Эй Расулуллаҳ, биз Робиа(қабиласи)дан бўлган бу тирикчилик (уруғ)миз; биз билан сенинг оранг(ни) Музар кофирлари тўсган; биз сенга фақат ҳар бир ҳаром (уруш тақиқланган) ойда ета оламиз. Бас, бизга бир ишни буюргинки, биз уни сендан (таълим) олайлик ва ортимиздагиларни (қавмимизни) унга етказайлик», дедилар. У: «Сизларга тўрт (нарсани) буюраман, тўрт (нарса)дан қайтараман: Аллаҳга иймон келтириш — ‹Ло илаҳа иллаллаҳ› гувоҳлиги, намозни барпо қилиш, закот бериш ва ғанимат(ингиз)дан Аллаҳга хумс (бешдан бирини) адо этиш. Ва сизларни дуббо, ҳантам, нақир ва музаффат(деган идишлар)дан қайтараман», деди.