حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ قَدِمَ وَفْدُ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا هَذَا الْحَىَّ مِنْ رَبِيعَةَ، وَقَدْ حَالَتْ بَيْنَنَا وَبَيْنَكَ كُفَّارُ مُضَرَ، فَلَسْنَا نَخْلُصُ إِلَيْكَ إِلاَّ فِي شَهْرٍ حَرَامٍ، فَمُرْنَا بِأَشْيَاءَ نَأْخُذُ بِهَا وَنَدْعُو إِلَيْهَا مَنْ وَرَاءَنَا. قَالَ " آمُرُكُمْ بِأَرْبَعٍ وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ، الإِيمَانِ بِاللَّهِ شَهَادَةِ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ ـ وَعَقَدَ وَاحِدَةً ـ وَإِقَامِ الصَّلاَةِ، وَإِيتَاءِ الزَّكَاةِ، وَأَنْ تُؤَدُّوا لِلَّهِ خُمْسَ مَا غَنِمْتُمْ، وَأَنْهَاكُمْ عَنِ الدُّبَّاءِ، وَالنَّقِيرِ وَالْحَنْتَمِ وَالْمُزَفَّتِ ".
Сулаймон ибн Ҳарб бизга айтди, Ҳаммод ибн Зайд бизга айтди, у Абу Жамрадан: Мен Ибн Аббосни айтаётганини эшитдим: Абдул-Қайс элчилари Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди ва дедилар: «Эй Расулуллаҳ, биз бу қабила Робиа (қабиласи)данмиз, биз билан сенинг орангда Музар кофирлари тўсиқ бўлди. Биз сенга фақат ҳаром ойда ета оламиз. Бизни баъзи нарсаларга буюргинки, биз уларни оламиз ва ортимиздагиларни ҳам унга даъват қиламиз.» У деди: «Сизларни тўрт нарсага буюраман, тўрт нарсадан қайтараман: Аллаҳга иймон келтириш — «Ло илаҳа иллаллаҳ» деб гувоҳлик бериш — ва бир (бармоқ) тугди — намозни барпо қилиш, закот бериш, ва ўлжага олган нарсангизнинг хумсини Аллаҳ учун адо этишингиз. Сизларни дуббо, нақир, ҳантам ва музаффатдан қайтараман.»