حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ، أَخْبَرَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، حَدَّثَنَا قُرَّةُ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، قُلْتُ لاِبْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ إِنَّ لِي جَرَّةً يُنْتَبَذُ لِي نَبِيذٌ، فَأَشْرَبُهُ حُلْوًا فِي جَرٍّ إِنْ أَكْثَرْتُ مِنْهُ، فَجَالَسْتُ الْقَوْمَ، فَأَطَلْتُ الْجُلُوسَ خَشِيتُ أَنْ أَفْتَضِحَ فَقَالَ قَدِمَ وَفْدُ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَرْحَبًا بِالْقَوْمِ غَيْرَ خَزَايَا وَلاَ النَّدَامَى ". فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِنَّ بَيْنَنَا وَبَيْنَكَ الْمُشْرِكِينَ مِنْ مُضَرَ، وَإِنَّا لاَ نَصِلُ إِلَيْكَ إِلاَّ فِي أَشْهُرِ الْحُرُمِ، حَدِّثْنَا بِجُمَلٍ مِنَ الأَمْرِ، إِنْ عَمِلْنَا بِهِ دَخَلْنَا الْجَنَّةَ، وَنَدْعُو بِهِ مَنْ وَرَاءَنَا. قَالَ " آمُرُكُمْ بِأَرْبَعٍ، وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ، الإِيمَانِ بِاللَّهِ، هَلْ تَدْرُونَ مَا الإِيمَانُ بِاللَّهِ شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَإِقَامُ الصَّلاَةِ، وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ وَصَوْمُ رَمَضَانَ، وَأَنْ تُعْطُوا مِنَ الْمَغَانِمِ الْخُمُسَ، وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ مَا انْتُبِذَ فِي الدُّبَّاءِ، وَالنَّقِيرِ، وَالْحَنْتَمِ، وَالْمُزَفَّتِ ".
Ишоқ менга айтди, Абу Омир ал-Ақадий бизга хабар берди, Қурра бизга айтди, у Абу Жамрадан: Мен Ибн Аббос розияллаҳу анҳумога дедим: «Менинг бир кузам бор, унда менга набиз (шарбат) ивитилади, мен уни кузада ширин ҳолида ичаман. Агар ундан кўп ичсам, қавм билан ўтириб, ўтиришни чўзсам, шарманда бўлишимдан қўрқаман.» У деди: Абдул-Қайс элчилари Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди. У деди: «Қавмга марҳабо, на хор бўлмаганлар, на пушаймон бўлганлар.» Улар дедилар: «Эй Расулуллаҳ, биз билан сенинг орангда Музарнинг мушриклари бор, биз сенга фақат ҳаром ойларда ета оламиз. Бизга ишлардан бир тўплам (қоидалар) айтгинки, агар биз унга амал қилсак, жаннатга кирамиз, ортимиздагиларни ҳам унга даъват қиламиз.» У деди: «Сизларни тўрт нарсага буюраман, тўрт нарсадан қайтараман: Аллаҳга иймон келтиришга. Аллаҳга иймон нима — биласизларми? «Ло илаҳа иллаллаҳ» деб гувоҳлик бериш, намозни барпо қилиш, закот бериш, Рамазон рўзасини тутиш, ва ўлжалардан хумсни (бешдан бирни) беришингиз. Сизларни тўрт нарсадан қайтараман: дуббо (қовоқ идиш), нақир (ўйилган ёғоч), ҳантам ва музаффат (қатрон сурилган идиш)да ивитилган нарсадан (яъни уларда набиз тайёрлашдан).»