حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا أَبَانُ بْنُ يَزِيدَ، ح وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ، بْنُ مَنْصُورٍ - وَاللَّفْظُ لَهُ - أَخْبَرَنَا حَبَّانُ بْنُ هِلاَلٍ، حَدَّثَنَا أَبَانٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، أَنَّ زَيْدًا، حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَا سَلاَّمٍ حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَا مَالِكٍ الأَشْعَرِيَّ حَدَّثَهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَرْبَعٌ فِي أُمَّتِي مِنْ أَمْرِ الْجَاهِلِيَّةِ لاَ يَتْرُكُونَهُنَّ الْفَخْرُ فِي الأَحْسَابِ وَالطَّعْنُ فِي الأَنْسَابِ وَالاِسْتِسْقَاءُ بِالنُّجُومِ وَالنِّيَاحَةُ " . وَقَالَ " النَّائِحَةُ إِذَا لَمْ تَتُبْ قَبْلَ مَوْتِهَا تُقَامُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَعَلَيْهَا سِرْبَالٌ مِنْ قَطِرَانٍ وَدِرْعٌ مِنْ جَرَبٍ " .
Абу Молик ал-Ашъарий (ривоят қилди)ки: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Умматимда жоҳилият ишидан тўрт (нарса) борки, улар уларни тарк этмайдилар: насаб-шарафда (боқиликда) фахрланиш, насабларни таъна қилиш (камситиш), юлдузлар билан ёмғир сўраш (юлдузларга ёғинни нисбат бериш) ва нола (наёҳа)» деди. Ва: «Нола қилувчи аёл ўлимидан олдин тавба қилмаса, қиёмат куни — устида қатрон(смола)дан кўйлак ва қўтирдан зиреҳ (кийим) бўлиб — қоим қилинади (турғизилади)» деди.
وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالَ ابْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، قَالَ سَمِعْتُ يَحْيَى بْنَ سَعِيدٍ، يَقُولُ أَخْبَرَتْنِي عَمْرَةُ، أَنَّهَا سَمِعَتْ عَائِشَةَ، تَقُولُ لَمَّا جَاءَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَتْلُ ابْنِ حَارِثَةَ وَجَعْفَرِ بْنِ أَبِي طَالِبٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَوَاحَةَ جَلَسَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعْرَفُ فِيهِ الْحُزْنُ قَالَتْ وَأَنَا أَنْظُرُ مِنْ صَائِرِ الْبَابِ - شَقِّ الْبَابِ - فَأَتَاهُ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ نِسَاءَ جَعْفَرٍ وَذَكَرَ بُكَاءَهُنَّ فَأَمَرَهُ أَنْ يَذْهَبَ فَيَنْهَاهُنَّ فَذَهَبَ فَأَتَاهُ فَذَكَرَ أَنَّهُنَّ لَمْ يُطِعْنَهُ فَأَمَرَهُ الثَّانِيَةَ أَنْ يَذْهَبَ فَيَنْهَاهُنَّ فَذَهَبَ ثُمَّ أَتَاهُ فَقَالَ وَاللَّهِ لَقَدْ غَلَبْنَنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَتْ فَزَعَمَتْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " اذْهَبْ فَاحْثُ فِي أَفْوَاهِهِنَّ مِنَ التُّرَابِ " . قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ أَرْغَمَ اللَّهُ أَنْفَكَ وَاللَّهِ مَا تَفْعَلُ مَا أَمَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَمَا تَرَكْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْعَنَاءِ .
Оиша айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га Ибн Ҳориса, Жаъфар ибн Абу Толиб ва Абдуллаҳ ибн Равоҳанинг (Муъта жангида) ўлдирилгани (хабари) келганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирди — унда қайғу билинар эди. (Оиша:) Мен эшик тирқишидан қараб турар эдим. Бас унга бир киши келди ва: «Эй Расулуллаҳ, Жаъфарнинг аёллари...» деди ва уларнинг йиғисини зикр қилди. Бас (Набий) унга бориб, уларни қайтаришни буюрди. У борди, кейин (қайтиб) келди ва улар унга итоат қилмаганини зикр қилди. (Набий) унга иккинчи марта бориб, уларни қайтаришни буюрди. У борди, кейин унга келди ва: «Аллаҳга қасам, улар бизни енгди (гапимни эшитмади), эй Расулуллаҳ» деди. (Оиша:) У (ровий) ўйлайдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бориб, уларнинг оғизларига тупроқ соч (отиб бер)» деди. Оиша: Мен: «Аллаҳ бурнунгни ерга ишқаласин (хору зор қилсин)! Аллаҳга қасам, сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сенга буюрганини (уддасидан чиқиб) қилолмайсан, ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни (ҳам) чарчоқдан (қутқармадинг)» дедим.
وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، ح وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، ح وَحَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الدَّوْرَقِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - يَعْنِي ابْنَ مُسْلِمٍ - كُلُّهُمْ عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . نَحْوَهُ . وَفِي حَدِيثِ عَبْدِ الْعَزِيزِ وَمَا تَرَكْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْعِيِّ .
(Бу ҳадис) улар(нинг) ҳаммасидан, Яҳё ибн Саъид(дан) шу иснод билан — шунга ўхшаш (ривоят қилинди); ва Абдулазиз ҳадисида: «ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ожизликдан (қутқармадинг)» (дейилди).
حَدَّثَنِي أَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ، قَالَتْ أَخَذَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَعَ الْبَيْعَةِ أَلاَّ نَنُوحَ فَمَا وَفَتْ مِنَّا امْرَأَةٌ إِلاَّ خَمْسٌ أُمُّ سُلَيْمٍ وَأُمُّ الْعَلاَءِ وَابْنَةُ أَبِي سَبْرَةَ امْرَأَةُ مُعَاذٍ أَوِ ابْنَةُ أَبِي سَبْرَةَ وَامْرَأَةُ مُعَاذٍ .
Умму Атия айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) биздан байъат билан бирга — нола (наёҳа) қилмасликка (аҳд) олди; аммо биздан беш аёлдан бошқа ҳеч ким (бунга) вафо қилмади: Умму Сулайм, Умму Ало, Абу Сабранинг қизи — Муознинг аёли, ёки: Абу Сабранинг қизи ва Муознинг аёли.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا أَسْبَاطٌ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ حَفْصَةَ، عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ، قَالَتْ أَخَذَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْبَيْعَةِ أَلاَّ تَنُحْنَ فَمَا وَفَتْ مِنَّا غَيْرُ خَمْسٍ مِنْهُنَّ أُمُّ سُلَيْمٍ .
Умму Атия айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) биздан байъатда — нола қилмасликка (аҳд) олди; аммо биздан беш (аёл)дан бошқа ҳеч ким вафо қилмади — улар ичида Умму Сулайм (бор эди).
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، جَمِيعًا عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، - قَالَ زُهَيْرٌ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ خَازِمٍ، - حَدَّثَنَا عَاصِمٌ، عَنْ حَفْصَةَ، عَنْ أُمِّ، عَطِيَّةَ قَالَتْ لَمَّا نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ { يُبَايِعْنَكَ عَلَى أَنْ لاَ يُشْرِكْنَ بِاللَّهِ شَيْئًا} { وَلاَ يَعْصِينَكَ فِي مَعْرُوفٍ} قَالَتْ كَانَ مِنْهُ النِّيَاحَةُ . قَالَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِلاَّ آلَ فُلاَنٍ فَإِنَّهُمْ كَانُوا أَسْعَدُونِي فِي الْجَاهِلِيَّةِ فَلاَ بُدَّ لِي مِنْ أَنْ أُسْعِدَهُمْ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِلاَّ آلَ فُلاَنٍ " .
Умму Атия айтди: Мана шу оят — ‹Юбойиънака ало ан ла юшрикна биллаҳи шайъан› (Сенга — Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмасликка байъат қиладилар) ... ‹Ва ла яъсинака фи маъруф (Ва сенга яхшилик(амри)да осий бўлмасликка)› — нозил бўлганида, у: «Ундан (ман қилинган нарсалардан бири) нола эди» деди. (Умму Атия:) Мен: «Эй Расулуллаҳ, фақат фалон оиладан бошқа — чунки улар мени жоҳилиятда (йиғимда) қўллаган эди; бас мен ҳам уларни қўллашимга чорам йўқ» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Фақат фалон оиладан бошқа (яъни уларга рухсат)» деди.