Ўлганга йиғлаш

Janoza kitobi · 4 ҳадис

باب الْبُكَاءِ عَلَى الْمَيِّتِ ‏

2134-ҳадисXalqaro 922

وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَابْنُ، نُمَيْرٍ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ كُلُّهُمْ عَنِ ابْنِ، عُيَيْنَةَ - قَالَ ابْنُ نُمَيْرٍ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، - عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، قَالَ قَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ لَمَّا مَاتَ أَبُو سَلَمَةَ قُلْتُ غَرِيبٌ وَفِي أَرْضِ غُرْبَةٍ لأَبْكِيَنَّهُ بُكَاءً يُتَحَدَّثُ عَنْهُ ‏.‏ فَكُنْتُ قَدْ تَهَيَّأْتُ لِلْبُكَاءِ عَلَيْهِ إِذْ أَقْبَلَتِ امْرَأَةٌ مِنَ الصَّعِيدِ تُرِيدُ أَنْ تُسْعِدَنِي فَاسْتَقْبَلَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ ‏ "‏ أَتُرِيدِينَ أَنْ تُدْخِلِي الشَّيْطَانَ بَيْتًا أَخْرَجَهُ اللَّهُ مِنْهُ ‏"‏ ‏.‏ مَرَّتَيْنِ فَكَفَفْتُ عَنِ الْبُكَاءِ فَلَمْ أَبْكِ ‏.‏

Умму Салама айтди: Абу Салама вафот этганида, мен: «Ғариб, ва ғурбат (бегона) ерда (вафот этди)! Мен унга — унинг ҳақида (узоқ) гаплашиладиган (қайғули) йиғи билан йиғлайман» дедим. Бас мен унга йиғлашга тайёрланган эдим, шу пайт Саъиддан бир аёл менга ҳамдардлик (қўшилиб йиғлаш) бермоқчи бўлиб келди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга рўпара бўлиб: «Сен Аллаҳ ундан чиқарган шайтонни бир уйга (қайтариб) киритмоқчимисан?» деди — икки марта. Бас мен йиғидан тўхтади м ва йиғламадим.

2135-ҳадисXalqaro 923

حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ الْجَحْدَرِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، - يَعْنِي ابْنَ زَيْدٍ - عَنْ عَاصِمٍ الأَحْوَلِ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ النَّهْدِيِّ، عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَرْسَلَتْ إِلَيْهِ إِحْدَى بَنَاتِهِ تَدْعُوهُ وَتُخْبِرُهُ أَنَّ صَبِيًّا لَهَا - أَوِ ابْنًا لَهَا - فِي الْمَوْتِ فَقَالَ لِلرَّسُولِ ‏"‏ ارْجِعْ إِلَيْهَا فَأَخْبِرْهَا إِنَّ لِلَّهِ مَا أَخَذَ وَلَهُ مَا أَعْطَى وَكُلُّ شَىْءٍ عِنْدَهُ بِأَجَلٍ مُسَمًّى فَمُرْهَا فَلْتَصْبِرْ وَلْتَحْتَسِبْ ‏"‏ فَعَادَ الرَّسُولُ فَقَالَ إِنَّهَا قَدْ أَقْسَمَتْ لَتَأْتِيَنَّهَا ‏.‏ قَالَ فَقَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَقَامَ مَعَهُ سَعْدُ بْنُ عُبَادَةَ وَمُعَاذُ بْنُ جَبَلٍ وَانْطَلَقْتُ مَعَهُمْ فَرُفِعَ إِلَيْهِ الصَّبِيُّ وَنَفْسُهُ تَقَعْقَعُ كَأَنَّهَا فِي شَنَّةٍ فَفَاضَتْ عَيْنَاهُ فَقَالَ لَهُ سَعْدٌ مَا هَذَا يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ ‏"‏ هَذِهِ رَحْمَةٌ جَعَلَهَا اللَّهُ فِي قُلُوبِ عِبَادِهِ وَإِنَّمَا يَرْحَمُ اللَّهُ مِنْ عِبَادِهِ الرُّحَمَاءَ ‏"‏ ‏.‏

Усома ибн Зайд айтди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида эдик, шу пайт қизларидан бири унга (одам) жўнатди — уни чақириб ва ўз боласи — ёки ўғли — жон бераётганини хабар қилиб. У элчига: «Унинг олдига қайтиб, унга хабар берки: ‹Аллаҳ олган нарса Уники, берган нарса (ҳам) Уники; ва ҳар бир нарса Унинг ҳузурида белгиланган муддат билан(дир); бас унга буюр — сабр қилсин ва (савобини Аллаҳдан) умид қилсин› (деб айт)» деди. Элчи қайтди ва: «У албатта (сен) унинг олдига келишингни қасам ичди» деди. Бас Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) турди, у билан Саъд ибн Убада ва Муоз ибн Жабал (ҳам) турди; мен ҳам улар билан жўнадим. Бола унга (Набийга) кўтариб берилди — жон(руҳ)и — гўё эски меш ичидагидек — ғирчиллар (титрар) эди. Бас унинг кўзлари ёшланди (тўлиб кетди). Саъд унга: «Бу нима, эй Расулуллаҳ?» деди. У: «Бу — Аллаҳ бандаларининг қалбларига жойлаган раҳмат(шафқат)дир; Аллаҳ бандаларидан фақат раҳмдил (шафқатли)ларга(гина) раҳм қилади» деди.

2136-ҳадисXalqaro 923

وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي، شَيْبَةَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، جَمِيعًا عَنْ عَاصِمٍ الأَحْوَلِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ ‏.‏ غَيْرَ أَنَّ حَدِيثَ حَمَّادٍ أَتَمُّ وَأَطْوَلُ ‏.‏

(Бу ҳадис) улар(нинг) икковидан, Осим ал-Аҳвал(дан) шу иснод билан (ривоят қилинди); фақат Ҳаммод ҳадиси тўлиқроқ ва узунроқдир.

2137-ҳадисXalqaro 924

حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الصَّدَفِيُّ، وَعَمْرُو بْنُ سَوَّادٍ الْعَامِرِيُّ، قَالاَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْحَارِثِ الأَنْصَارِيِّ، عَنْ عَبْدِ، اللَّهِ بْنِ عُمَرَ قَالَ اشْتَكَى سَعْدُ بْنُ عُبَادَةَ شَكْوَى لَهُ فَأَتَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعُودُهُ مَعَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَسَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ فَلَمَّا دَخَلَ عَلَيْهِ وَجَدَهُ فِي غَشِيَّةٍ فَقَالَ ‏"‏ أَقَدْ قَضَى ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا لاَ يَا رَسُولَ اللَّهِ ‏.‏ فَبَكَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا رَأَى الْقَوْمُ بُكَاءَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَكَوْا فَقَالَ ‏"‏ أَلاَ تَسْمَعُونَ إِنَّ اللَّهَ لاَ يُعَذِّبُ بِدَمْعِ الْعَيْنِ وَلاَ بِحُزْنِ الْقَلْبِ وَلَكِنْ يُعَذِّبُ بِهَذَا - وَأَشَارَ إِلَى لِسَانِهِ - أَوْ يَرْحَمُ ‏"‏ ‏.‏

Абдуллаҳ ибн Умар айтди: Саъд ибн Убада ўз касаллиги билан касалланди; бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни Абдурраҳмон ибн Авф, Саъд ибн Абу Ваққос ва Абдуллаҳ ибн Масъуд билан бирга кўргани келди. Унинг олдига кирганида, уни бир беҳуш(ғаший) ҳолда топди. У: «Аллақачон (жон) бердими?» деди. Улар: «Йўқ, эй Расулуллаҳ» дедилар. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) йиғлади; қавм Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг йиғисини кўрганида, улар ҳам йиғлади. У: «Эшитмайсизларми?! Албатта Аллаҳ кўз ёши билан ҳам, қалб қайғуси билан ҳам азобламайди; лекин у билан азоблайди — тилига ишора қилди — ёки раҳм қилади» деди.