وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَابْنُ، نُمَيْرٍ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ كُلُّهُمْ عَنِ ابْنِ، عُيَيْنَةَ - قَالَ ابْنُ نُمَيْرٍ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، - عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، قَالَ قَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ لَمَّا مَاتَ أَبُو سَلَمَةَ قُلْتُ غَرِيبٌ وَفِي أَرْضِ غُرْبَةٍ لأَبْكِيَنَّهُ بُكَاءً يُتَحَدَّثُ عَنْهُ . فَكُنْتُ قَدْ تَهَيَّأْتُ لِلْبُكَاءِ عَلَيْهِ إِذْ أَقْبَلَتِ امْرَأَةٌ مِنَ الصَّعِيدِ تُرِيدُ أَنْ تُسْعِدَنِي فَاسْتَقْبَلَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ " أَتُرِيدِينَ أَنْ تُدْخِلِي الشَّيْطَانَ بَيْتًا أَخْرَجَهُ اللَّهُ مِنْهُ " . مَرَّتَيْنِ فَكَفَفْتُ عَنِ الْبُكَاءِ فَلَمْ أَبْكِ .
Умму Салама айтди: Абу Салама вафот этганида, мен: «Ғариб, ва ғурбат (бегона) ерда (вафот этди)! Мен унга — унинг ҳақида (узоқ) гаплашиладиган (қайғули) йиғи билан йиғлайман» дедим. Бас мен унга йиғлашга тайёрланган эдим, шу пайт Саъиддан бир аёл менга ҳамдардлик (қўшилиб йиғлаш) бермоқчи бўлиб келди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга рўпара бўлиб: «Сен Аллаҳ ундан чиқарган шайтонни бир уйга (қайтариб) киритмоқчимисан?» деди — икки марта. Бас мен йиғидан тўхтади м ва йиғламадим.