حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا رَأَيْتُ امْرَأَةً أَحَبَّ إِلَىَّ أَنْ أَكُونَ فِي مِسْلاَخِهَا مِنْ سَوْدَةَ بِنْتِ زَمْعَةَ مِنِ امْرَأَةٍ فِيهَا حِدَّةٌ قَالَتْ فَلَمَّا كَبِرَتْ جَعَلَتْ يَوْمَهَا مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِعَائِشَةَ قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ جَعَلْتُ يَوْمِي مِنْكَ لِعَائِشَةَ . فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْسِمُ لِعَائِشَةَ يَوْمَيْنِ يَوْمَهَا وَيَوْمَ سَوْدَةَ .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Жарир Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Мен ўзим ўрнига (жойига) бўлишни Савда бинт Замъадан кўра кўпроқ ёқтирадиган бошқа аёлни кўрмадим — у (Савда) ич-ич (табиати)ида тезлик (жаҳл) бўлган аёл эди. (Оиша) деди: У кексайганда, ўз кунини Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан Оишага берди ва: «Ё Расулуллаҳ, мен сендаги кунимни Оишага бердим» деди. Шунинг учун Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Оишага икки кун — унинг ўз куни ва Савданинг кунини — тақсим қиларди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ خَالِدٍ، ح وَحَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، حَدَّثَنَا الأَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، كُلُّهُمْ عَنْ هِشَامٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ أَنَّ سَوْدَةَ، لَمَّا كَبِرَتْ . بِمَعْنَى حَدِيثِ جَرِيرٍ وَزَادَ فِي حَدِيثِ شَرِيكٍ قَالَتْ وَكَانَتْ أَوَّلَ امْرَأَةٍ تَزَوَّجَهَا بَعْدِي .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Уқба ибн Холид ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Амр ан-Ноқид ривоят қилди, бизга ал-Асвад ибн Омир ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Мужоҳид ибн Мусо ривоят қилди, бизга Юнус ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Шарик ривоят қилди — ҳаммаси Ҳишомдан шу иснод билан (ривоят қилдики), Савда кексайганда — Жарирнинг ҳадиси маъносида; Шарикнинг ҳадисида (шуни) қўшди: (Оиша) деди: У мендан кейин (Набий) уйланган биринчи аёл эди.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَغَارُ عَلَى اللاَّتِي وَهَبْنَ أَنْفُسَهُنَّ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَقُولُ وَتَهَبُ الْمَرْأَةُ نَفْسَهَا فَلَمَّا أَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { تُرْجِي مَنْ تَشَاءُ مِنْهُنَّ وَتُؤْوِي إِلَيْكَ مَنْ تَشَاءُ وَمَنِ ابْتَغَيْتَ مِمَّنْ عَزَلْتَ} قَالَتْ قُلْتُ وَاللَّهِ مَا أَرَى رَبَّكَ إِلاَّ يُسَارِعُ لَكَ فِي هَوَاكَ
Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилди, бизга Абу Усома Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Мен ўзларини Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ҳадя қилган (тақдим этган) аёллардан рашк қилардим ва: «Аёл ўзини ҳадя қиладими?» дердим. Аллаҳ азза ва жалла: ‹Улардан кимни хоҳласанг, (навбатини) кейинга сурасан, кимни хоҳласанг, ўзингга оласан; четлаб қўйганларингдан кимни (қайта) истасанг (сенга гуноҳ йўқ)› (оятини) нозил қилганда, мен: «Аллаҳга қасамки, мен Роббингни фақат сенинг ҳавойи (истак)ингда сенга шошилаётган деб кўряпман» дедим.
وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا كَانَتْ تَقُولُ أَمَا تَسْتَحْيِي امْرَأَةٌ تَهَبُ نَفْسَهَا لِرَجُلٍ حَتَّى أَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { تُرْجِي مَنْ تَشَاءُ مِنْهُنَّ وَتُؤْوِي إِلَيْكَ مَنْ تَشَاءُ} فَقُلْتُ إِنَّ رَبَّكَ لَيُسَارِعُ لَكَ فِي هَوَاكَ.
Ва бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абда ибн Сулаймон Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилдики, у шундай дерди: «Аёл ўзини эркакга ҳадя қилишдан уялмайдими?» — токи Аллаҳ азза ва жалла: ‹Улардан кимни хоҳласанг, кейинга сурасан, кимни хоҳласанг, ўзингга оласан› (оятини) нозил қилгунча. Шунда мен: «Албатта Роббинг сенинг ҳавойингда сенга шошилади» дедим.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ، بْنُ بَكْرٍ أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، قَالَ حَضَرْنَا مَعَ ابْنِ عَبَّاسٍ جَنَازَةَ مَيْمُونَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِسَرِفَ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ هَذِهِ زَوْجُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَإِذَا رَفَعْتُمْ نَعْشَهَا فَلاَ تُزَعْزِعُوا وَلاَ تُزَلْزِلُوا وَارْفُقُوا فَإِنَّهُ كَانَ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تِسْعٌ فَكَانَ يَقْسِمُ لِثَمَانٍ وَلاَ يَقْسِمُ لِوَاحِدَةٍ . قَالَ عَطَاءٌ الَّتِي لاَ يَقْسِمُ لَهَا صَفِيَّةُ بِنْتُ حُيَىِّ بْنِ أَخْطَبَ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди — Муҳаммад ибн Ҳотим: бизга Муҳаммад ибн Бакр ривоят қилди, деди — бизга Ибн Журайж хабар берди, менга Ато хабар берди, у деди: Биз Ибн Аббос билан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Маймунанинг жанозасида Сарифда ҳозир бўлдик. Ибн Аббос: «Бу — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси; унинг тобутини кўтарганингизда, силкитманглар ва тебратманглар, майин (эҳтиёт) бўлинглар, чунки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида тўққиз (завжа) бор эди, у саккизига навбат тақсим қилар, биттасига тақсим қилмас эди» деди. Ато: «У тақсим қилмайдиган (завжа) Сафийя бинт Ҳуяйй ибн Ахтаб эди» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، جَمِيعًا عَنْ عَبْدِ الرَّزَّاقِ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَزَادَ قَالَ عَطَاءٌ كَانَتْ آخِرَهُنَّ مَوْتًا مَاتَتْ بِالْمَدِينَةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ ва Абд ибн Ҳумайд иккаласи Абдурраззоқдан, у Ибн Журайждан шу иснод билан ривоят қилди ва (шуни) қўшди: Ато: «У (Маймуна) улар орасида энг охир вафот этгани эди; у Мадинада вафот этди» деди.