وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا كَانَتْ تَقُولُ أَمَا تَسْتَحْيِي امْرَأَةٌ تَهَبُ نَفْسَهَا لِرَجُلٍ حَتَّى أَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { تُرْجِي مَنْ تَشَاءُ مِنْهُنَّ وَتُؤْوِي إِلَيْكَ مَنْ تَشَاءُ} فَقُلْتُ إِنَّ رَبَّكَ لَيُسَارِعُ لَكَ فِي هَوَاكَ.
Ва бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абда ибн Сулаймон Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилдики, у шундай дерди: «Аёл ўзини эркакга ҳадя қилишдан уялмайдими?» — токи Аллаҳ азза ва жалла: ‹Улардан кимни хоҳласанг, кейинга сурасан, кимни хоҳласанг, ўзингга оласан› (оятини) нозил қилгунча. Шунда мен: «Албатта Роббинг сенинг ҳавойингда сенга шошилади» дедим.