حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَغَارُ عَلَى اللاَّتِي وَهَبْنَ أَنْفُسَهُنَّ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَقُولُ وَتَهَبُ الْمَرْأَةُ نَفْسَهَا فَلَمَّا أَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { تُرْجِي مَنْ تَشَاءُ مِنْهُنَّ وَتُؤْوِي إِلَيْكَ مَنْ تَشَاءُ وَمَنِ ابْتَغَيْتَ مِمَّنْ عَزَلْتَ} قَالَتْ قُلْتُ وَاللَّهِ مَا أَرَى رَبَّكَ إِلاَّ يُسَارِعُ لَكَ فِي هَوَاكَ
Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилди, бизга Абу Усома Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Мен ўзларини Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ҳадя қилган (тақдим этган) аёллардан рашк қилардим ва: «Аёл ўзини ҳадя қиладими?» дердим. Аллаҳ азза ва жалла: ‹Улардан кимни хоҳласанг, (навбатини) кейинга сурасан, кимни хоҳласанг, ўзингга оласан; четлаб қўйганларингдан кимни (қайта) истасанг (сенга гуноҳ йўқ)› (оятини) нозил қилганда, мен: «Аллаҳга қасамки, мен Роббингни фақат сенинг ҳавойи (истак)ингда сенга шошилаётган деб кўряпман» дедим.