Катта ёшлини эмизиш

Emizish kitobi · 6 ҳадис

باب رَضَاعَةِ الْكَبِيرِ ‏

3600-ҳадисXalqaro 1453

حَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، بْنِ الْقَاسِمِ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَتْ سَهْلَةُ بِنْتُ سُهَيْلٍ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أَرَى فِي وَجْهِ أَبِي حُذَيْفَةَ مِنْ دُخُولِ سَالِمٍ - وَهُوَ حَلِيفُهُ ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَرْضِعِيهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ وَكَيْفَ أُرْضِعُهُ وَهُوَ رَجُلٌ كَبِيرٌ فَتَبَسَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ ‏"‏ قَدْ عَلِمْتُ أَنَّهُ رَجُلٌ كَبِيرٌ ‏"‏ ‏.‏ زَادَ عَمْرٌو فِي حَدِيثِهِ وَكَانَ قَدْ شَهِدَ بَدْرًا ‏.‏ وَفِي رِوَايَةِ ابْنِ أَبِي عُمَرَ فَضَحِكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Амр ан-Ноқид ва Ибн Абу Умар ривоят қилиб, иккаласи: бизга Суфён ибн Уяйна Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, дедилар; у деди: Саҳла бинт Суҳайл Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Ё Расулуллаҳ, мен Абу Ҳузайфанинг юзида Салимнинг (уйга) киришидан (норозилик) кўряпман — у (Салим) унинг иттифоқдоши (ҳалифи)дир» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни эмиз» деди. У: «Уни қандай эмизай, у катта (етук) эркак-ку?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) табассум қилиб: «Мен унинг катта эркак эканини биламан» деди. Амр ўз ҳадисида (шуни) қўшди: У Бадрда қатнашган эди. Ибн Абу Умарнинг ривоятида: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кулди» (дейилган).

3601-ҳадисXalqaro 1453

وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عُمَرَ، جَمِيعًا عَنِ الثَّقَفِيِّ، - قَالَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، - عَنْ أَيُّوبَ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ سَالِمًا، مَوْلَى أَبِي حُذَيْفَةَ كَانَ مَعَ أَبِي حُذَيْفَةَ وَأَهْلِهِ فِي بَيْتِهِمْ فَأَتَتْ - تَعْنِي ابْنَةَ سُهَيْلٍ - النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنَّ سَالِمًا قَدْ بَلَغَ مَا يَبْلُغُ الرِّجَالُ وَعَقَلَ مَا عَقَلُوا وَإِنَّهُ يَدْخُلُ عَلَيْنَا وَإِنِّي أَظُنُّ أَنَّ فِي نَفْسِ أَبِي حُذَيْفَةَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا ‏.‏ فَقَالَ لَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَرْضِعِيهِ تَحْرُمِي عَلَيْهِ وَيَذْهَبِ الَّذِي فِي نَفْسِ أَبِي حُذَيْفَةَ ‏"‏ ‏.‏ فَرَجَعَتْ فَقَالَتْ إِنِّي قَدْ أَرْضَعْتُهُ فَذَهَبَ الَّذِي فِي نَفْسِ أَبِي حُذَيْفَةَ ‏.‏

Ва бизга Ишоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий ва Муҳаммад ибн Абу Умар иккаласи ас-Сақафийдан ривоят қилиб — Ибн Абу Умар: бизга Абдул-Ваҳҳоб ас-Сақафий ривоят қилди, деди — у Айюбдан, у Ибн Абу Мулайкадан, у ал-Қосимдан, у Оишадан (ривоят қилдики), Абу Ҳузайфанинг озоди (мавлоси) Салим Абу Ҳузайфа ва унинг оиласи билан уларнинг уйида эди. Шунда (Суҳайлнинг қизи) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Салим эркаклар етадиган (балоғатга) етди ва улар англаган нарсани англади; у бизнинг олдимизга киради; мен Абу Ҳузайфанинг кўнглида шундан бир нарса (норозилик) бор деб ўйлайман» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Уни эмиз, унга ҳаром бўласан ва Абу Ҳузайфанинг кўнглидаги нарса кетади» деди. У қайтди ва: «Мен уни эмиздим, Абу Ҳузайфанинг кўнглидаги нарса кетди» деди.

3602-ҳадисXalqaro 1453

وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ رَافِعٍ - قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، أَنَّ الْقَاسِمَ بْنَ مُحَمَّدِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَائِشَةَ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ سَهْلَةَ بِنْتَ سُهَيْلِ بْنِ عَمْرٍو جَاءَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ سَالِمًا - لِسَالِمٍ مَوْلَى أَبِي حُذَيْفَةَ - مَعَنَا فِي بَيْتِنَا وَقَدْ بَلَغَ مَا يَبْلُغُ الرِّجَالُ وَعَلِمَ مَا يَعْلَمُ الرِّجَالُ ‏.‏ قَالَ ‏ "‏ أَرْضِعِيهِ تَحْرُمِي عَلَيْهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَمَكَثْتُ سَنَةً أَوْ قَرِيبًا مِنْهَا لاَ أُحَدِّثُ بِهِ وَهِبْتُهُ ثُمَّ لَقِيتُ الْقَاسِمَ فَقُلْتُ لَهُ لَقَدْ حَدَّثْتَنِي حَدِيثًا مَا حَدَّثْتُهُ بَعْدُ ‏.‏ قَالَ فَمَا هُوَ فَأَخْبَرْتُهُ ‏.‏ قَالَ فَحَدِّثْهُ عَنِّي أَنَّ عَائِشَةَ أَخْبَرَتْنِيهِ ‏.‏

Ва бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Муҳаммад ибн Рофиъ — лафз Ибн Рофиъники — ривоят қилди; у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Ибн Журайж хабар берди, бизга Ибн Абу Мулайка хабар бердики, ал-Қосим ибн Муҳаммад ибн Абу Бакр унга хабар бердики, Оиша унга хабар бердики, Саҳла бинт Суҳайл ибн Амр Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Ё Расулуллаҳ, Салим — Абу Ҳузайфанинг озоди (мавлоси) Салим — биз билан уйимизда, у эркаклар етадиган (балоғатга) етди ва эркаклар биладиган нарсани билди» деди. У: «Уни эмиз, унга ҳаром бўласан» деди. (Ровий) деди: Мен бир йил ёки шунга яқин (вақт) уни (бу ҳадисни) айтмай турдим, ундан ҳайиқдим; сўнг ал-Қосимни учратиб, унга: «Сен менга бир ҳадис ривоят қилган эдинг, мен уни кейин (ҳеч) айтмадим» дедим. У: «У нима?» деди. Мен унга хабар қилдим. У: «Буни мендан ривоят қил — Оиша менга уни хабар берган, деб» деди.

3603-ҳадисXalqaro 1453

وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ نَافِعٍ، عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ قَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ لِعَائِشَةَ إِنَّهُ يَدْخُلُ عَلَيْكِ الْغُلاَمُ الأَيْفَعُ الَّذِي مَا أُحِبُّ أَنْ يَدْخُلَ عَلَىَّ ‏.‏ قَالَ فَقَالَتْ عَائِشَةُ أَمَا لَكِ فِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُسْوَةٌ قَالَتْ إِنَّ امْرَأَةَ أَبِي حُذَيْفَةَ قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ سَالِمًا يَدْخُلُ عَلَىَّ وَهُوَ رَجُلٌ وَفِي نَفْسِ أَبِي حُذَيْفَةَ مِنْهُ شَىْءٌ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَرْضِعِيهِ حَتَّى يَدْخُلَ عَلَيْكِ ‏"‏ ‏.‏

Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Ҳумайд ибн Нофидан, у Зайнаб бинт Умму Саламадан ривоят қилди, у деди: Умму Салама Оишага: «Сенинг олдингга мен ўз олдимга киришини ёқтирмайдиган балоғатга етаёзган ўсмир киради-ку» деди. (Ровий) деди: Оиша: «Сенга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)да ўрнак йўқми? Абу Ҳузайфанинг хотини: ‹Ё Расулуллаҳ, Салим менинг олдимга киради, у (етук) эркак, Абу Ҳузайфанинг кўнглида ундан бир нарса бор›, деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Уни эмиз, токи сенинг олдингга кирадиган (маҳрам) бўлсин›, деди» деди.

3604-ҳадисXalqaro 1453

وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَهَارُونُ بْنُ سَعِيدٍ الأَيْلِيُّ، - وَاللَّفْظُ لِهَارُونَ - قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي مَخْرَمَةُ بْنُ بُكَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ حُمَيْدَ بْنَ نَافِعٍ، يَقُولُ سَمِعْتُ زَيْنَبَ، بِنْتَ أَبِي سَلَمَةَ تَقُولُ سَمِعْتُ أُمَّ سَلَمَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم تَقُولُ لِعَائِشَةَ وَاللَّهِ مَا تَطِيبُ نَفْسِي أَنْ يَرَانِي الْغُلاَمُ قَدِ اسْتَغْنَى عَنِ الرَّضَاعَةِ ‏.‏ فَقَالَتْ لِمَ قَدْ جَاءَتْ سَهْلَةُ بِنْتُ سُهَيْلٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ إِنِّي لأَرَى فِي وَجْهِ أَبِي حُذَيْفَةَ مِنْ دُخُولِ سَالِمٍ ‏.‏ قَالَتْ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَرْضِعِيهِ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَتْ إِنَّهُ ذُو لِحْيَةٍ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ أَرْضِعِيهِ يَذْهَبْ مَا فِي وَجْهِ أَبِي حُذَيْفَةَ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَتْ وَاللَّهِ مَا عَرَفْتُهُ فِي وَجْهِ أَبِي حُذَيْفَةَ ‏.‏

Ва менга Абут-Тоҳир ва Ҳорун ибн Саид ал-Айлий — лафз Ҳорунники — ривоят қилиб, иккаласи: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Махрама ибн Букайр отасидан хабар берди, дедилар; у деди: Мен Ҳумайд ибн Нофини шундай деяётганини эшитдим: Мен Зайнаб бинт Абу Саламани шундай деяётганини эшитдим: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Умму Саламани Оишага шундай деяётганини эшитдим: «Аллаҳга қасамки, эмизишдан (ёшдан) ўтиб кетган ўсмир мени кўриши кўнглимга ёқмайди». У (Оиша): «Нега? Саҳла бинт Суҳайл Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: ‹Ё Расулуллаҳ, Аллаҳга қасамки, мен Абу Ҳузайфанинг юзида Салимнинг киришидан (норозилик) кўряпман›, деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Уни эмиз›, деди. У: ‹У соқолли (эркак)-ку›, деди. У: ‹Уни эмиз, Абу Ҳузайфанинг юзидаги нарса кетади›, деди. (Кейин) у: ‹Аллаҳга қасамки, мен уни (норозиликни) Абу Ҳузайфанинг юзида (қайта) сезмадим›, деди» деди.

3605-ҳадисXalqaro 1454

حَدَّثَنِي عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ اللَّيْثِ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ جَدِّي، حَدَّثَنِي عُقَيْلُ بْنُ، خَالِدٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّهُ قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو عُبَيْدَةَ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَمْعَةَ، أَنَّ أُمَّهُ، زَيْنَبَ بِنْتَ أَبِي سَلَمَةَ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ أُمَّهَا أُمَّ سَلَمَةَ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم كَانَتْ تَقُولُ أَبَى سَائِرُ أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُدْخِلْنَ عَلَيْهِنَّ أَحَدًا بِتِلْكَ الرَّضَاعَةِ وَقُلْنَ لِعَائِشَةَ وَاللَّهِ مَا نَرَى هَذَا إِلاَّ رُخْصَةً أَرْخَصَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِسَالِمٍ خَاصَّةً فَمَا هُوَ بِدَاخِلٍ عَلَيْنَا أَحَدٌ بِهَذِهِ الرَّضَاعَةِ وَلاَ رَائِينَا

менга Абдулмалик ибн Шуайб ибн ал-Лайс ривоят қилди, менга отам бобомдан ривоят қилди, менга Уқайл ибн Холид Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, у деди: менга Абу Убайда ибн Абдуллаҳ ибн Замъа хабар бердики, унинг онаси Зайнаб бинт Абу Салама унга хабар бердики, унинг онаси — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Умму Салама — шундай дерди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бошқа завжалари ўша (катта ёшли) эмизиш билан ўз олдиларига бирортасини киритишдан бош тортдилар ва Оишага: «Аллаҳга қасамки, биз буни фақат Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Салимга хос қилиб берган бир рухсат (енгиллик) деб кўрамиз; бас, бу эмизиш билан бизнинг олдимизга ҳеч ким кирмайди ва бизни кўрмайди» дедилар.