وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عُمَرَ، جَمِيعًا عَنِ الثَّقَفِيِّ، - قَالَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، - عَنْ أَيُّوبَ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ سَالِمًا، مَوْلَى أَبِي حُذَيْفَةَ كَانَ مَعَ أَبِي حُذَيْفَةَ وَأَهْلِهِ فِي بَيْتِهِمْ فَأَتَتْ - تَعْنِي ابْنَةَ سُهَيْلٍ - النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنَّ سَالِمًا قَدْ بَلَغَ مَا يَبْلُغُ الرِّجَالُ وَعَقَلَ مَا عَقَلُوا وَإِنَّهُ يَدْخُلُ عَلَيْنَا وَإِنِّي أَظُنُّ أَنَّ فِي نَفْسِ أَبِي حُذَيْفَةَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا . فَقَالَ لَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَرْضِعِيهِ تَحْرُمِي عَلَيْهِ وَيَذْهَبِ الَّذِي فِي نَفْسِ أَبِي حُذَيْفَةَ " . فَرَجَعَتْ فَقَالَتْ إِنِّي قَدْ أَرْضَعْتُهُ فَذَهَبَ الَّذِي فِي نَفْسِ أَبِي حُذَيْفَةَ .
Ва бизга Ишоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий ва Муҳаммад ибн Абу Умар иккаласи ас-Сақафийдан ривоят қилиб — Ибн Абу Умар: бизга Абдул-Ваҳҳоб ас-Сақафий ривоят қилди, деди — у Айюбдан, у Ибн Абу Мулайкадан, у ал-Қосимдан, у Оишадан (ривоят қилдики), Абу Ҳузайфанинг озоди (мавлоси) Салим Абу Ҳузайфа ва унинг оиласи билан уларнинг уйида эди. Шунда (Суҳайлнинг қизи) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Салим эркаклар етадиган (балоғатга) етди ва улар англаган нарсани англади; у бизнинг олдимизга киради; мен Абу Ҳузайфанинг кўнглида шундан бир нарса (норозилик) бор деб ўйлайман» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Уни эмиз, унга ҳаром бўласан ва Абу Ҳузайфанинг кўнглидаги нарса кетади» деди. У қайтди ва: «Мен уни эмиздим, Абу Ҳузайфанинг кўнглидаги нарса кетди» деди.