وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ كَتَبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَى كُلِّ بَطْنٍ عُقُولَهُ ثُمَّ كَتَبَ " أَنَّهُ لاَ يَحِلُّ لِمُسْلِمٍ أَنْ يَتَوَالَى مَوْلَى رَجُلٍ مُسْلِمٍ بِغَيْرِ إِذْنِهِ " . ثُمَّ أُخْبِرْتُ أَنَّهُ لَعَنَ فِي صَحِيفَتِهِ مَنْ فَعَلَ ذَلِكَ .
Ва менга Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Ибн Журайж хабар берди, менга Абу аз-Зубайр хабар бердики, у Жобир ибн Абдуллаҳни шундай деяётганини эшитди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳар бир қабилага ўз хунларини (диятларини) (тўлашни) ёзди (белгилади), сўнг: «Ҳеч бир мусулмонга бошқа бир мусулмон кишининг мавлосини (озод қилгувчиси) унинг изнисиз ўзига валодошлик қилиб олиши ҳалол эмас» деб ёзди. Кейин менга хабар берилдики, у ўз саҳифасида шундай қилган кишини лаънатлади.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْقَارِيَّ - عَنْ سُهَيْلٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ تَوَلَّى قَوْمًا بِغَيْرِ إِذْنِ مَوَالِيهِ فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ لاَ يُقْبَلُ مِنْهُ عَدْلٌ وَلاَ صَرْفٌ " .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Яъқуб — яъни ибн Абдурраҳмон ал-Қорий — Суҳайлдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Ким ўз мавлоларининг изнисиз бирор қавмни ўзига (валодош қилиб) олса, унга Аллаҳнинг, малоикаларнинг лаънати (бўлади); ундан на фарз, на нафл (ибодат) қабул қилинади».
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ الْجُعْفِيُّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ تَوَلَّى قَوْمًا بِغَيْرِ إِذْنِ مَوَالِيهِ فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ لاَ يُقْبَلُ مِنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَدْلٌ وَلاَ صَرْفٌ " . وَحَدَّثَنِيهِ إِبْرَاهِيمُ بْنُ دِينَارٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ " وَمَنْ وَالَى غَيْرَ مَوَالِيهِ بِغَيْرِ إِذْنِهِمْ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Али ал-Жуъфий Зоидадан, у Сулаймондан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди; у деди: «Ким ўз мавлоларининг изнисиз бирор қавмни ўзига (валодош қилиб) олса, унга Аллаҳнинг, малоикаларнинг ва барча одамларнинг лаънати (бўлади); қиёмат куни ундан на фарз, на нафл (ибодат) қабул қилинади». Ва менга буни Иброҳим ибн Динор ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Мусо ривоят қилди, бизга Шайбон ал-Аъмашдан шу иснод билан ривоят қилди; фақат у: «Ва ким ўз мавлоларинидан бошқасига уларнинг изнисиз валодош бўлса...» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ الْجُعْفِيُّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ تَوَلَّى قَوْمًا بِغَيْرِ إِذْنِ مَوَالِيهِ فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ لاَ يُقْبَلُ مِنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَدْلٌ وَلاَ صَرْفٌ " . وَحَدَّثَنِيهِ إِبْرَاهِيمُ بْنُ دِينَارٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ " وَمَنْ وَالَى غَيْرَ مَوَالِيهِ بِغَيْرِ إِذْنِهِمْ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Али ал-Жуъфий Зоидадан, у Сулаймондан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди; у деди: «Ким ўз мавлоларининг изнисиз бирор қавмни ўзига (валодош қилиб) олса, унга Аллаҳнинг, малоикаларнинг ва барча одамларнинг лаънати (бўлади); қиёмат куни ундан на фарз, на нафл (ибодат) қабул қилинади». Ва менга буни Иброҳим ибн Динор ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Мусо ривоят қилди, бизга Шайбон ал-Аъмашдан шу иснод билан ривоят қилди; фақат у: «Ва ким ўз мавлоларинидан бошқасига уларнинг изнисиз валодош бўлса...» деди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ خَطَبَنَا عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ فَقَالَ مَنْ زَعَمَ أَنَّ عِنْدَنَا، شَيْئًا نَقْرَأُهُ إِلاَّ كِتَابَ اللَّهِ وَهَذِهِ الصَّحِيفَةَ - قَالَ وَصَحِيفَةٌ مُعَلَّقَةٌ فِي قِرَابِ سَيْفِهِ - فَقَدْ كَذَبَ . فِيهَا أَسْنَانُ الإِبِلِ وَأَشْيَاءُ مِنَ الْجِرَاحَاتِ وَفِيهَا قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " الْمَدِينَةُ حَرَمٌ مَا بَيْنَ عَيْرٍ إِلَى ثَوْرٍ فَمَنْ أَحْدَثَ فِيهَا حَدَثًا أَوْ آوَى مُحْدِثًا فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ لاَ يَقْبَلُ اللَّهُ مِنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ صَرْفًا وَلاَ عَدْلاً وَذِمَّةُ الْمُسْلِمِينَ وَاحِدَةٌ يَسْعَى بِهَا أَدْنَاهُمْ وَمَنِ ادَّعَى إِلَى غَيْرِ أَبِيهِ أَوِ انْتَمَى إِلَى غَيْرِ مَوَالِيهِ فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ لاَ يَقْبَلُ اللَّهُ مِنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ صَرْفًا وَلاَ عَدْلاً " .
Ва бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, бизга ал-Аъмаш Иброҳим ат-Таймийдан, у отасидан ривоят қилди, у деди: Али ибн Абу Толиб бизга хутба қилиб деди: Ким бизда Аллаҳнинг Китоби ва мана шу саҳифадан бошқа ўқийдиган нарсамиз бор деб ўйласа — (рови) деди: у қиличининг қинига осилган бир саҳифа эди — у албатта ёлғон айтди. Унда туяларнинг ёшлари (хун учун) ва жароҳатларга оид (ҳукм)лар бор эди. Ва унда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мадина — Айр (тоғи)дан Савр (тоғи)гача ҳаром (қўриқ) жойдир. Ким унда бидъат (янгилик-бузғунчилик) қилса ёки бидъатчини (жиноятчини) паноҳ берса, унга Аллаҳнинг, малоикаларнинг ва барча одамларнинг лаънати (бўлади); қиёмат куни Аллаҳ ундан на нафл, на фарзни қабул қилмайди. Мусулмонларнинг зиммаси (омонлик кафолати) бирдир, уларнинг энг қуйисидаги (оддий бири) ҳам унга ҳаракат қила олади (кафолат бера олади). Ким ўз отасидан бошқасига (ўзини) нисбат берса ёки ўз мавлоларинидан бошқасига мансублик даъво қилса, унга Аллаҳнинг, малоикаларнинг ва барча одамларнинг лаънати (бўлади); қиёмат куни Аллаҳ ундан на нафл, на фарзни қабул қилмайди» деди.