حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ الْجُعْفِيُّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ تَوَلَّى قَوْمًا بِغَيْرِ إِذْنِ مَوَالِيهِ فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ لاَ يُقْبَلُ مِنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَدْلٌ وَلاَ صَرْفٌ " . وَحَدَّثَنِيهِ إِبْرَاهِيمُ بْنُ دِينَارٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ " وَمَنْ وَالَى غَيْرَ مَوَالِيهِ بِغَيْرِ إِذْنِهِمْ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Али ал-Жуъфий Зоидадан, у Сулаймондан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди; у деди: «Ким ўз мавлоларининг изнисиз бирор қавмни ўзига (валодош қилиб) олса, унга Аллаҳнинг, малоикаларнинг ва барча одамларнинг лаънати (бўлади); қиёмат куни ундан на фарз, на нафл (ибодат) қабул қилинади». Ва менга буни Иброҳим ибн Динор ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Мусо ривоят қилди, бизга Шайбон ал-Аъмашдан шу иснод билан ривоят қилди; фақат у: «Ва ким ўз мавлоларинидан бошқасига уларнинг изнисиз валодош бўлса...» деди.