وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ النَّضْرِ بْنِ أَبِي النَّضْرِ، حَدَّثَنِي أَبُو النَّضْرِ، حَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ، الأَشْجَعِيُّ عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . مِثْلَهُ وَلَمْ يَقُلْ " يَوْمَ الْقِيَامَةِ " وَزَادَ " وَذِمَّةُ الْمُسْلِمِينَ وَاحِدَةٌ يَسْعَى بِهَا أَدْنَاهُمْ فَمَنْ أَخْفَرَ مُسْلِمًا فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ لاَ يُقْبَلُ مِنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَدْلٌ وَلاَ صَرْفٌ " .
Ва бизга Абу Бакр ибн ан-Назр ибн Абу ан-Назр ривоят қилди, менга Абу ан-Назр ривоят қилди, менга Убайдуллаҳ ал-Ашжаъий Суфёндан, у ал-Аъмашдан шу иснод билан унга ўхшаш ривоят қилди ва «Қиёмат куни» демади ҳамда (шуни) қўшди: «Мусулмонларнинг зиммаси бирдир, уни энг қуйиси ҳам (адо этишга) интилади; ким мусулмоннинг (зиммасини) бузса (хиёнат қилса), унга Аллаҳнинг, малоикаларнинг ва барча одамларнинг лаънати бўлади; Қиёмат куни ундан на фидя, на бадал қабул қилинмайди».